Skoči na sadržaj

  • twitter
  • youtube
  • googleplus
  • facebook

Foto
* * * * * 1 glasova

Moje misli izrazene kroz slovo


190 odgovora na ovu temu

#41 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,751 postova

Postirano 04 June 2014 - 02:46 PM

Rano prolece volim zbog vrabaca.

Ulepsaju i najmracnije jutro.Jato sleti na terasu, brblja, dzivdza, otresa prasinu sa krila i kljuca mrvice.

Dosadno su dragi.Nasusurenog perja, debeljuskasti od mrvica mojih, ponekad vazdan stoje na susilu i uvek dziv, dziv, dziv....

 

Kad dosade, mahnem i oteram ih, ali eto ih opet.

 

Nasmejem se i pustim ih.


"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#42 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,751 postova

Postirano 08 June 2014 - 05:26 PM

Razgovaram sa psima na ulici.Radije sa njima nego ljudima.

Dobri su ljudi oko mene i vole me,ali ponekad ceznja zagospodari i ja zanemim.

Kad ne mogu sa kim zelim,necu ni sa onima sa kojima mogu.

Veliku moc ima to jedno nedostajanje kad ugusi svo bivstvovanje oko mene.


  • Simke se ovo sviđa.

"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#43 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,804 postova

Postirano 10 June 2014 - 01:17 PM

Muškarac postane muškarac onda kada prestane da se hvali kada,gdje,kako i koju ženu je imao.


  • Belay_Danci se ovo sviđa.
Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#44 Belay_Danci

Belay_Danci

    Advanced Member

  • Moderators
  • 7,146 postova

Postirano 12 June 2014 - 03:39 PM

Ne puštaj svakog u svoj život, ne rukuj se sa svima, ne razgovaraj sa njima jer će sve to iskoristiti i pretvoriti u nož sa otrovom i zabiti u tvoje srce... A tada ce reći.... TO JE ŽIVOT ....ne dragi moji, to je ZLOBA....

 

Danči


Postirana slika


Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji ♥ Mika Antić ♥
Postirana slika Postirana slika


Postirana slika

#45 laza

laza

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 269 postova

Postirano 16 June 2014 - 08:19 PM

Samoća zna mnogo puta da bude kvalitetnije društvo od gomile praznih ljudi.



#46 Guest_Sara_*

Guest_Sara_*
  • Guests

Postirano 16 June 2014 - 08:48 PM

Izmislili su milion nacina da vreme prodje,a nijedan da se vreme zaustavi.Sto se mene tice i ne moraju vise da rade na tome-ovo i nisu neka vremena za zaustavljanje.



#47 Guest_Sara_*

Guest_Sara_*
  • Guests

Postirano 16 June 2014 - 08:52 PM

Samo da ti kazem, misu moj pospani..Kad pozelis nekom nesto lepo reci, ne cekaj sutra.Jer mnogi su tako zakasnili...I zato te budim.."



#48 Romana

Romana

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 1,108 postova

Postirano 16 June 2014 - 09:55 PM

Ne osudjuj me za grube rijeci.

Svi mi imamo los dan.

Nisam savrsena i ne zelim da budem.

Znas..  da znam da se radujem al znam i da se ljutim.

Znas..ponekad puno pricam ,a ponekad samo sutim.

Jel znas da slusas moju tisinu?

Jel mozes da je cujes?

Pokusaj..

Znam da ti to mozes.

 

                                                   roma



#49 Belay_Danci

Belay_Danci

    Advanced Member

  • Moderators
  • 7,146 postova

Postirano 20 June 2014 - 06:01 PM

Nikad ne zaboravi one drage ljude koji su bili uz tebe kad si ih najviše trebao, nikad ne zaboravi ulepšati nekome dan, nikad ne zaboravi da te Bog voli i da je uz tebe sve vreme...Nikad ne zaboravi svoj osmeh koji je moćan i koji te štiti...I ne zaboravi ni jednu veče pogledat u nebu i reći...Hvala! 

 

 

Danči 


Postirana slika


Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji ♥ Mika Antić ♥
Postirana slika Postirana slika


Postirana slika

#50 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,751 postova

Postirano 22 June 2014 - 04:13 PM

Samoća zna mnogo puta da bude kvalitetnije društvo od gomile praznih ljudi.

morala sam da citiram jer potpisujem sa velikim P.


"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#51 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,751 postova

Postirano 23 June 2014 - 02:27 PM

Niko kao beogradski kontrolori bus plusa nemaju moc da u meni probude veliku prostakusu kojoj bas tada navru sve moguce psovke bogatog srpskog recnika.

Naravno sve je izreceno u sebi, ali ako nastave maltretiranje istim tempom,porusice sve norme lepog vaspitanja i jasno i glasno cuce se vec pomenuto bogatstvo.


  • Belay_Danci i Romana se ovo sviđa

"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#52 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,804 postova

Postirano 17 July 2014 - 09:09 AM

Sve se postiže dobrom voljom...zato uvek idi polako kroz život!!!... Nemoj da srljaš da ne upropastiš i ono lepo što je u tvom životu...dobro razmisli kada nesto želiš...jer želje se ispunjavaju... ali polako...


Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#53 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,751 postova

Postirano 19 July 2014 - 06:11 AM

Posle olujne noci osvane lepo jutro.

 

Gromovi istutnje, munje prociste nebo.

 

Umilno i blago Sunce tada zasija i prikrade se pomisao da je sve cisto i nevino.

 

Kratko to traje, prvim zvucima  probudjenog    zivota sva carolija nestane.


  • AMI i Romana se ovo sviđa

"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#54 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,804 postova

Postirano 23 July 2014 - 09:30 AM

Svi znamo, da tri stvari, koje su nekako najosnovnije u životu jesu ZDRAVLJE, LJUBAV i RAD i da bez harmonije na svim tim poljima nema uspeha i zadovoljstva.

Sve dok ne shvatimo gde to grešimo i šta je to na čemu treba da radimo kod sebe, pravog napretka nema...


  • AMI se ovo sviđa.
Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#55 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,751 postova

Postirano 24 July 2014 - 04:52 PM

Uplela se ona u nesto za sto snage imala nije. 

Jasno je znala sta je ceka i opet je nosena nekim sliama njoj nedokucivim hrlila njemu.

Ljubomora se cesto javljala, bezrazlozno nadala se ona.....

a on,,, on je cutao , ponekad malo paznje poklonio  i zadojena tim mtvicama ona je dane u tisini provodila.


  • AMI se ovo sviđa.

"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#56 Simke

Simke

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 232 postova

Postirano 27 July 2014 - 09:59 PM

Samo da ti kazem, misu moj pospani..Kad pozelis nekom nesto lepo reci, ne cekaj sutra.Jer mnogi su tako zakasnili...I zato te budim.."

A koga ti budis? :P



#57 Simke

Simke

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 232 postova

Postirano 28 July 2014 - 01:19 AM

dan, naizgled obican... mnogo predjenih kilometara, sati u tisini, mnogo misli... desetine hiljada... mnogo sumornih lica, poneki osmeh, ali i iskrenih osmeha radosti kad ugledaju tvoj lik. Grabis te momente i sami se urezuju u tu tablu, tablu dnevnih utisaka... brises nepozeljno, oslikavas lepo. Preovladavaju slike, slikoviti predeli kroz koje ste toliko mnogo puta prosli, a niste primetili svu tu carobnu lepotu, primetis toliko mnogo lica ali samo par ostaje urezano; ona nasmejana i ona zabrinuta koja gledaju u prazno. Vracas se kuci, svratis na pice sa dragom osobom, najboljim prijateljem... nista novo, nista lepo... obican pomalo sumoran dan, ulazis u kucu, nema nikog na vidiku. Neki vec spavaju, ali sa balkona cujem glasove... sestra i njena prijateljica sede u tamu i uzivaju uz kolac i Pina colladu. pridruzujem se i iskreno, iako ne volim mnogo kolace i pina colladu, tu vece mi je mnogo prijala ta kombinacija. kolac fantastican, par vrsta tamne cokolade pomesane sa malinama. Pina upotpunjuje taj okus. Cujem zvuk zvona na ulaznim vratima i pitam se ko je u to doba. Neko koga ni najmanje nisam ocekivao, drugarica koju nisam video dugih 11 godina. Ni zdravo, ni dobro vece... samo pogled i spontani topao zagrljaj bez i jedne reci osim izvoli :) . NIje vise ista, sunce daleke australije, brige i tudjina su joj formirali bore na licu... ne na staracki nacin, ne, nisu to te bore... na licu se vidi da se to lice vise ne smeje tako cesto, a osmeh je drugaciji nego kakvog ga pamtim, a nije ni cest kao nekad... to vise nije ona pomalo divlja devojka koju pamtim. Pricamo dugo, o svemu i svacemu, ali to nisu ona bezbrizna lupetanja... razmisljam kako vreme brzo prolazi i sta sve propustamo u zivotu... ako je sve to propusteno, sta li cemo sve jos propustiti. Umor me savladava, 21 ne prespavan sat naplacuje ceh... njih tri izlaze a ja odlazim da spavam da propustim jos nesto. Novi dan, prelepo jutro. Zapocinjem kafom sa prijateljem, kao i svaki drugi neradni dan. Odlucujem da odem na selo, kod bake. To je jedna vremesna zena, sa najtoplijim osmehom i najcistijom dusom, sa izboranim licem koje su godine uplele svoje prste. Za svoje godine se drzi odlicno, ali ipak je to mnogo godina, da ne pomislim kada i da li cu je ponovo videti. Dosao sam tamo, dan prelep. Mesto izdvojeno od ostatka sveta, ipak blizu grada, ali dovoljno daleko da se ne cuje gradska vreva. Tisinu samo narusavaju glasovi dragih ljudi i vetar koji pokrece grane obliznje sume koja me okruzuje sa svih strana i zajedno proizvode te smirujuce zvuke koji te mame da samo njih slusas. Dodatne note koje upotpunjuju taj smiraj, dolaze iz obliznjeg polja kukuruza... instrumenti su bezbroj tih grubih listova, a izvodjac opet ko drugi no vetar... raznolike ptice svojim cvrkutom upotpunjuju taj muzicki ambijent.

 Ispred kuce, uredjeno malo dvoriste, cvetni vrt, bunar i stara kruska o ciju granu okacena ljuljaska.

55550535322182937224.jpg Ne mogu da odolim...26170303791349380091.png

Uz pomoc kanapa sam upotpunio uzitak i izazvao ljuljajuci efekat, koji je dalje izazvao efekat sna... valjda sila kacije i reakcije :D

Sila je postojana i sila nas okruzuje... neko pametan rece davno jos, a niko do danas nije uspeo da ga demantuje... da je tako, evo jos jedan primer. Za nas je jako bitana voda, a ona cini veliki deo povrsine zemlje... Usled velikog zagrejavanja povrsine, dolazi i do zagrejavanja te vode, sto dalje implicira, kao produkt akcije i reakcije, ona se pretvara u paru i uzdize se na visine gde je mnogo hladnije...... ma sta ja vama ove solim pamet kako nastaje kisa hahahahahahaha... da ne duzim, sila akcije sa nebesa zvana grom, izazvala je reakciju budjenja :) a sila koja se vidi iz prilozenog kako se priblizava, izaziva reakciju sklanjanja na suho mesto...

22121854106359881593.jpg

Sad jos malo o fizici... potrosnja energije i potrba da se ista nadokndai, drugim recima budi se osecaj gladi... ali sta jesti? Kad ste na takvom mestu, svasta bi probali, svega ste zeljni... Baka kao baka, spremila svasta. Izvrsna juha, jos bolja pita sa sirom, pita sa krompirom fantasticna... pohovana piletina takodje ukusna... salata po izboru. Sve domace i sveze ubrano... kupus salata sa krastavcima i paradaizom... uz sir, i kukuruzne pogacice zaista nista ne trebate... dobijam odlicnu ideju, da upotpunim dan uzitkom... kukuruz na zaru, takozvani pecenjci.... a ko bi im odoleo..... (: 

uzurbano uskacem pre nevremena u polj kukuruza i probiram pogodne kukuruze za pecenje... metoda mozda vama bude malo smesna, ali je efikasna... noktom stisnes jedno zrno i pratis reakciju na tu akciju... ako strcne mleko, onako malo kremasto, onda je to to... savrsen pecenjak... savet, ako ne zelite da izgledate kremasto, nisanite od sebe ahyahahahhaha.. ali svejednonista mi nece taj dan pokvarit : )

Vatrica koja prija, ambijent savrsen za stvaranje zara... sve spremno

64851534601470730165.jpg

jedan deo sam preskocio da zabelezim objektivom, ponajvise iz razloga sledeceg: DA SE NE UGLJENISU KUKURUZI!!! Iskreno, od blejanja u taj plamen, nisam ni primetio da su vec malo poceli da gore, ali reagovao sam koliko toliko na vreme.....42589664441963753343.jpgugodno sam iznenadio i prisutne, pogotovo prisutne klince... da, tako malo je potrebno da se covek oseca sretnim... :) 

Put do kuce malo naporan, kisa pada, a svi ostali spavaju.... grrrrrrrr... a ja poznat kao spavalica, zamisli... tztztztztz nastavak veceri sa drustvom u klubu, ugodna vecer sa drustvom, dve pobede u bilijaru, skor pozitivan... samo jedna izgubljena partija (nije da se hvalim, ali umem ja to da igram : ) )

Vece skoro pa savrsena....... ali....... uvek postoji to ali... bem ti to ali.... : P bem ti i to sto su postovi ograniceni smajlicima grrrrr  ......ali kao sto rekoh..... vecerasnje to ALI je ova nocna tisina..... i ne prija kao ona danasnja....

Ali, kako je sve povezano i kako sva akcija ima svoju reakciju... cek bre, pa i nije neka akcija hahahaha

nasuprot: nisam radio, nije bilo akcije, ima samo reakcija i produkt bez akcije : slobodno vreme i slobodna misao, razmisljanje... ali i to je akcija... akcija da ulepsamo sebi dan.... druga stvar... tisina... niakako nije akcija... iako je preneseno znacenje opet nje akcija, ali ima reakciju..... da je bila akcija, tj da sam radio danas ili da nije "tisina" ne bi bilo ni ovog produkta koji ste upravo procitali do kraja. : )

Nastavice se... sutra je novi dan 

PS: ulepsajte svaki dan, kako sebi, tako i drugima. Tako cete iscekivati sutra sretniji, tako ce i vama neko ulepsati to sutra... verujem u sutra i u zakon akcije i reakcije, ali moram da malo tu umesam malo statike... mada mi draza legistika s obzirom da ne nameravam stojeci da spavam :)



#58 Simke

Simke

    Advanced Member

  • Members
  • ZnačkicaZnačkicaZnačkica
  • 232 postova

Postirano 29 July 2014 - 10:59 PM

Sila akcije uvek ne daje zeljenu reakciju.... nekad i nema reakcije, kazemo da je nismo ocekivali ali ipak negde potajno je iscekujemo... Ta filozofska teorija pada u vodu cim se postavi pitanje da li se dobro dobrim vraca?! Mozda gresim, nadam se da gresim, iskreno... a i ako se vraca, bilo bi dobro da neko pokaze put, da ne kruzi okolo, jer se cesto desi da se vrati kada je vec kasno. Setih se jedne price:

  "Kad sam te noći stigao kući, dok je moja žena servirala večeru, primio sam je za ruku i rekao: Moram ti nešto reći.

Sjela je i jela u tišini.Primijetio sam bol u njenim očima.
Odjednom nisam znao kako otvoriti usta. Ali morao sam joj dati do znanja što mislim.
Želim razvod, rekao sam smireno. Nije izgledala iznervirano mojim riječima, nego me tiho upitala: Zašto?
Izbjegavao sam njezino pitanje. To ju je razljutilo. Odbacila je pribor za jelo i počela vikati na mene, ti nisi čovjek!!

Te noći nismo više razgovarali.Plakala je. Znao sam da je htjela saznati što se dogodilo s našim brakom. Ali nisam joj mogao dati zadovoljavajući odgovor, izgubila je moje srce zbog Ivane.
Nisam je više volio. Samo sam je žalio!

S dubokim osjećajem krivnje, napravio sam sporazum za razvod koji je navodio da njoj pripadne naša kuća, naš auto i 30 % uloga u mojoj firmi. Pogledala ga je i onda poderala na komadiće. Žena koja je 10 godina svog života provela samnom za mene je postala stranac. Bilo mi je žao njenog uzaludno potrošenog vremena i energije ali nisam mogao povući što sam rekao jer sam jako volio Ivanu. Počela je jako plakati predamnom, što sam i očekivao. To njeno plakanje za mene je zapravo bilo pravo olakšanje. Ideja o razvodu, koja me opsjedala nekolikotjedana, činila se sada čvrščom i jasnijom.

Slijedeći dan, došao sam kući jako kasno i našao je za stolom kako nešto piše. Nisam večerao nego sam otišao direktno u krevet i odmah zaspao jer sam bio umoran od ispunjenog dana sa Ivanom. Kad sam se probudio, ona je još uvijek bila za stolom i pisala. Nije me bilo briga pa sam se okrenuo i nastavio spavati.

Ujutro mi je prezentirala svoje uvjete za razvod: nije htjela ništa od mene, ali je trebala odgodu od mjesec dana do rastave. Zahtijevala je da se u tih mjesec dana oboje trudimo živjeti normalno koliko god je to moguće.

Njeni razlozi su bili jednostavni: naš sin ima ispite u tih mjesec dana i nije htjela da ga opterećujemo našim propalim brakom. To je za mene bilo prihvatljivo.Ali imala je još jedan zahtjev, htjela je da se prisjetim kako sam je nosio u našu svadbenu sobu na dan
našega vjenčanja. Zahtijevala je da je u tih mjesec dana, svako jutro nosim iz naše spavaće sobe do prednjih vratiju. Mislio sam da je totalno poludjela. Ali da nam te zadnje zajedničke dane učinim podnošljivima, pristao sam na njene čudne zahtjeve.

Rekao sam Ivani kakve uvjete mi je žena postavila za razvod... Glasno se smijala i mislila da je to apsurdno. Bez obzira na njene trikove,mora se suočiti sa razvodom, rekla je prezrivo.
Moja žena i ja nismo imali nikakav fizički kontakt otkad sam ja izrazio svoju želju za razvodom. Dok sam je nosio prvi dan oboje smo djelovali nespretno. Naš sin je pljeskao iza nas: Tata drži mamu u naručju.

Te riječi su me pogodile.

Od spavaće do dnevne sobe pa do vratiju, hodao sam preko 10 metara s njom u naručju. Zatvorila je oči i tiho rekla;nemoj našem sinu govoriti za razvod. Kimnuo sam glavom, pomalo uzrujan. Spustio sam je pred vratima. Otišla je čekati autobus za posao. A ja sam se odvezao sam do ureda.

Drugi dan bilo nam je puno lakše. Oslonila se na moja prsa. Mogao sam osjetiti miris njezine bluze. Shvatio sam da nisam tu ženu pogledao pažljivo već dugo vremena. Shvatio sam da više nije tako mlada. Imala je nekoliko bora na licu i kosa joj je bila prosijeda. Naš brak je na njoj ostavio danak. Na minutu sam se upitao što sam joj to učinio. 

Četvrti dan kad sam je podigao, osjetio sam kako se osjećaj intimnosti vraća.
To je bila žena koja je dala 10 godina svog života za mene.

Peti i šesti dan osjetio sam kako osjećaj intimnosti opet raste. Ivani nisam rekao ništa o tome.
Kako je tih mjesec dana odmicalo, postajalo je sve lakše nositi je. Možda me svakodnevna vježba učinila jačim.
Jedno jutro birala je što će obući. Isprobala je nekoliko haljina ali ni jedna joj nije pristajala. Zatim je uzdahnula: sve su moje haljine
postale prevelike. Odjednom sam shvatio koliko je smršavjela i da je to zapravo razlog što mi je postajalo sve lakše nositi je.

Odjednom mi je sinulo... Nosila je toliko tuge i gorčine u srcu. Nesvjesno sam pružio ruku i pogladio je po glavi.
Naš sin je došao u tom trenutku i rekao: Tata vrijeme je da nosiš mamu van. Gledajući svaki dan kako njegov otac nosi mamu u naručju, za njega je postalo bitan dio života. Moja žena ga je dozvala da se približi i čvrsto ga zagrlila.

Okrenuo sam glavu na drugu stranu jer sam se bojao da bi se mogao predomisliti u zadnjoj minuti.

Tada sam je primio u naručje, hodajući preko spavaće do dnevne sobe, pa u hodnik. Njezine ruke obgrlile su moj vrat tako prirodno i nježno.

Držao sam je čvrsto, baš kao i na dan našega vjenčanja.

No njezina sve lakša tjelesna težina me činila jako tužnim. Zadnji dan, kad sam je držao u naručju, jedva sam koraka mogao napraviti. Naš sin je otišao u školu. Držao sam je čvrsto i rekao: Nisam primjetio da je u našem životu nedostajalo intimnosti.Odvezao sam se do ureda... Istrčao iz auta bez zaključavanja vrata. Bojao sam se da bi me svaka odgoda natjerala da promijenim mišljenje. Hodao sam gore. Ivana je otvorila vrata a ja sam joj rekao: Žao mi je ali ja više ne želim razvod.

Pogledala me zapanjeno, a zatim dotaknula moje čelo. Imaš li groznicu? Rekla je. Maknuo sam joj ruku s moje glave. Žao mi je, Ivana, rekao sam, neću se razvesti. Moj bračni život je bio dosadan vjerojatno zato što ni ona ni ja nismo cijenili pojedinosti u našim životima, a ne zato što više nismo voljeli jedan drugog. Sada shvaćam da od trenutka kada sam je nosio u naručju na dan našega vjenčanja, sam je trebao tako nositi dok nas smrt ne rastavi.

Ivana kao da se odjednom probudila. Opalila mi je šamarčinu, zalupila vrata i briznula u plač. Otišao sam. U cvjećarnici na putu kući sam naručio buket cvijeća za moju ženu. Prodavačica me pitala što napisati na kartici. Nasmijao sam se i napisao: Nositi ću te svako jutro dok nas smrt ne rastavi.

Te noći sam stigao kući s cvijećem u ruci i osmijehom na licu. Trčao sam gore po stepenicama, da bih našao svoju ženu u krevetu - mrtvu.

Borila se s rakom mjesecima a ja sam bio toliko obuzet Ivanom da nisam ništa primjetio.

Znala je da će ubrzo umrijeti i htjela me spasiti od bilo kakve negativne reakcije našeg sina na razvod.
Barem sam u očima našeg sina ispao brižan suprug...

Mali detalji u vašim životima su ono što je stvarno važno u vezi. To nije vikendica, auto, nekretnine, novac u banci. To samo stvara
okruženje pogodno za sreću, ali ne može dati sreću u vama.

Dakle, nađite vremena da budete prijatelji i napravite one male stvari jedan za drugoga da izgradite intimnost. Da imate pravi sretan brak!

Ako ne podijelite ovu priču, ništa se neće dogoditi.

Ako to učinite, možda spasite nečiji brak.

Mnogi od životnih neuspjeha su ljudi koji nisu shvaćali koliko su bili
blizu uspjeha kada su odustali."

 

Setih se jos jedne price, koja je znak iskrene ljubavi, one neizmerne, bezuslovne, kada ipak ocekujemo nesto zauzvrat... tako malo da bi ulepsali makar jedan trenutak koji je jako tesko ulepsati... tako tesko, a tako lako... tako malo a da toliko mnogo znaci... dve reci, jedan topao zagrljaj i sve je lakse uz to... Izvor ljubavi treba odrzavati... znate, ako samo odlazi, presusice jednog dana, ali ako samo malo paznje posvetite tom izvoru, izvor ojaca mnogo vise puta....

 

DJEVOJKA: "Nemoj tako brzo voziti, smanji..."

MOMAK: "Ne, baš nam je dobro."
DJEVOJKA: "Nije mi dobro, molim te..."

MOMAK: "Kaži mi da me voliš..."
DJEVOJKA: "Volim te i ti to znaš."
...
MOMAK: "Zagrli me..." (djevojka zagrli momka)
MOMAK: "Skini mi kacigu sa moje glave i stavi sebi na glavu, molim te..." (i djevojka to učini)
SLIJEDEČE JUTRO U NOVINAMA:
"Motor je imao saobračajnu nesreću, jer su
otkazale kočnice.
Na motoru su bile dvije osobe.
Jedna je poginula, a jedna je preživjela..."
A PRAVA ISTINA JE:
Momak je na pola puta shvatio da su kočnice otkazale, ali nije želio da kaže djevojci. Želio je posljednji put od nje čuti riječi VOLIM TE, i posljednji put osjetiti njen zagrljaj. Zatim joj je rekao da stavi njegovu kacigu, jer je znao da će onda ona preživjeti... iako je to značilo da će on poginuti...
VOLIO JU JE VIŠE OD SVOG ZIVOTA...

 

ima jedan deo koji bih presutao, ali cu ga prokomentarisati, zato su ga objaviti...

 

Sutradan je djevojka presjekla vene...
VOLJELA GA JE VIŠE OD SVOG ŽIVOTA....

 

Tim cinom je izdala ljubav prema njoj.... Zasigurno to ne bi voleo taj decko niti bilo ko ko je posvetio voljenoj sve, pa i svoj zivot...

 

Samo, na zalost, ima i onih drugih prica, koje ne pamtim... POnekad necije sve je nekome malo, mozete se truditi i vise nego sto i sami mislite da mozete, ali da to bude ipak malo. E to je onaj izvor koji zasigurno presusuje... pogotovo kad se od jedne strane nesto ocekuje, trazi da nesto ucini, a na kraju bude tako, a bilo bi i bez napominjanja, a kad prodje izvesno vreme, pa se to isto ocekuje od drugog, onako spontano, bez napominjanja jer poznajete nacin razmisljanja, a na kraju se to ne desi, cak ni kad napomenes, a primetis da bi bio spreman to uciniti za nekog drugod,  tada shvatas da se kraj puta nazire, i za najupornije i najodanije... nije vredelo a tako je malo nedostajalo. Primetis da je car nestala, razocarano se spustas na zemlju i prihvatis cinjenice u koje nisi zeleo da verujes. Zapitas se da li bi to ponovo nekome priustio... Opet se vracamo na sindrom Bezljubavni, gde prezivljavaju samo najimuniji, oni nepopravljivi sanjari. :)

Sve u svemu, ne zaboravite da pokazete nekome ako vam je do njega stalo, nisu te reci toliko strasne za izgovorit, dela teska za ucinit... lako je naci izgovore, ali lepse je naci nacin, lepse cete se i vi osecati a mnogo usreciti drugu stranu, a covek kad je sretan, moze da uradi mnogo, da uradi sve, spreman je pokloniti sebe. Samo je zagrljaj i dve reci bilo dovoljno da se na njih uzvrati bezgranicno, ali zivot nije uvek fer. :(


  • Odri i Zanze se ovo sviđa

#59 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,804 postova

Postirano 01 August 2014 - 09:46 AM

"Neka tvoja ruka ne bude ispružena radi uzimanja, već neka radije bude ispružena radi davanja."


  • AMI i Belay_Danci se ovo sviđa
Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#60 Belay_Danci

Belay_Danci

    Advanced Member

  • Moderators
  • 7,146 postova

Postirano 02 August 2014 - 03:39 AM

Pesma cela namenjena nekome ne mora da bude poruka, al jedna reč iz pesme može da znači sve, dovoljno je samo da malo razmisliš o svemu i posložiš stvari onako kako jest, stvari koje ne vide svi, a opet što je i najbitnije vidiš TI!

 

 

 

Danči


  • Odri, MIMA i malena se ovo sviđa
Postirana slika


Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji ♥ Mika Antić ♥
Postirana slika Postirana slika


Postirana slika



Odgovori na ovu temu



  


0 korisnik(a) čita ovu temu

0 članova, 0 gostiju, 0 anonimnih korisnika