Skoči na sadržaj

  • twitter
  • youtube
  • googleplus
  • facebook

Foto

Narodni obicaji i verovanja


  • Please log in to reply
100 odgovora na ovu temu

#1 MIMA

MIMA

    Admin

  • Administrators
  • 1,412 postova

Postirano 28 October 2015 - 07:54 PM

pizap.com14460659728401%252520%2525281%2

U nasem narodu se kaze  da svako   selo,carsija,mahala ima svoje obicaje.

 

Cak i za velike praznike kao sto su: Bozic,Bajram,Uskrs,Ramazan ,Slave nisu svuda isti obicaji.

 

Na ovom mestu cemo razmeniti iskustva  o tome kako sta proslavljamo. Pored gore navedenih praznika  pisacemo kakvi su nam obicaji prilikom vencanja,krstenja itd.

 

Podelite ono sto znate i kako se Vi pripremate za svoje proslave i svetkovine.

 

 

Sacuvajmo od zaborava i negujmo nase korene.


  • AMI i Belay_Danci se ovo sviđa

 Mozes me nocas voleti ili mrzeti!Sve je u moju korist.Ako me volis,zauvek cu ostati u tvom srcu.Ako me mrzis,zauvek

                                                     cu ostati u tvojim mislima........nije fer jel da ???

 

 

                                                                                      


#2 MIMA

MIMA

    Admin

  • Administrators
  • 1,412 postova

Postirano 29 October 2015 - 12:52 PM

SLAVE I OBICAJI

 

Iako vekovima pravoslavni vernici obeležavaju slavu, još uvek postoje dileme vezane za običaje i šta pokloniti domaćinu. Pročitajte u nastavku kakve sve slave postoje u Srbiji i šta je najbolje darivati kada krenete kod nekoga na slavu...


Porodična slava

je proslava onog hrišćanskog svetitelja na čiji su dan naši preci primili hrišćanstvo i koga su izabrali za svog zaštitnika i zastupnika pred Bogom. Slava se prenosi sa oca na sina i gotovo se nikad ne menja. Ukoliko naka porodica izumre, oni koji naslede njihovu imovinu, u većini slučajeva smatraju svojom dužnošau da, pored svoje slave, prime i njihovu. Žena, ako ostane udovica, zadržava slavu svog muža. Slavu, prema mišljenju Srpske pravoslavne crkve, treba slaviti uvek, ma u kakvim se prilikama čovek nalazio: u sreći i nesreći, u radosti i u žalosti. Treba samo razlikovati bitno od nebitnog – odvojiti proslavljanje svetitelja od gozbe, a slavu od veselja.


Seoska ili gradska slava

je proslava svetitelja koga je za svoga zaštitnika izabralo neko selo ili grad. Toga dana litija ide kroz polja ili glavne gradske ulice i prinose se Bogu i svetitelju molitve za dobro i sreću tog mesta i svih njegovih žitelja. Zaštitnik srpske škole je prosvetitelj i prvi arhiepiskop, sveti Sava. Proslavlja se kao školska slava svih srpskih škola. I pojedina srpska društva, poslovna udruženja i esnafi treba da imaju svoju slavu, svog zaštitnika. Poznato je da je u doba Nemanjića sveti apostol Stefan bio zaštitnik srpske države. Zato svi srpski vladari uz svoje ime nose i ime Stefan. Od svetaca, u narodu se najviše slave Sveti Nikola, Sveti Jovan, Sveti Đorđe (Đurđevdan i Đurđic), Sveti Arhanđeo (Aranđelovdan), Sveti Luka i Sveti Vrači.


Šta se poklanja

Kada idete nekome na slavu, običaj je da nosite poklon: za domaćicu cveće, a za domaćina piće. Naravno, možete pokloniti i nešto drugo, ali sa cvećem i pićem sigurno nećete pogrešiti. Jedino što treba da izbegavate jesu lični pokloni, poput garderobe, parfema, knjiga, jer darujete nešto što će koristiti porodica a ne pojedinac.

Žaklina Milenković

 
 
 
 
 
 
 

  • AMI i Belay_Danci se ovo sviđa

 Mozes me nocas voleti ili mrzeti!Sve je u moju korist.Ako me volis,zauvek cu ostati u tvom srcu.Ako me mrzis,zauvek

                                                     cu ostati u tvojim mislima........nije fer jel da ???

 

 

                                                                                      


#3 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,482 postova

Postirano 29 October 2015 - 01:29 PM

Ukrasi na slavskom kolaču predstavljaju želje domaćice za blagostanje cele porodice...

 

Kolač se pravi u obliku okruglog hleba ali izgled samog kolača zavisi od umešnosti domaćice.

Najvažniji ukras slavskog kolača je pečat četvrtastog oblika (pečat-prosfornik) sa krstom u sredini među čijim je kracima natpis IS HS NI KA (ovaj natpis na grčkom znači "Isus Hristos pobeđuje").

Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (obično se nasleđuje s kolena na koleno i svaka domaćica treba da ga ima, kao i poskuricu).

Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu. Ukrasi na slavskom kolaču predstavljaju želje domaćice za blagostanje cele porodice. Klasje žita predstavlja rodnu godinu kao i grozd i burence.

Ptice: zdravlje i veselje

Grozd: da bi vinograd dobro rodio

Burence: da bi u kući bilo svega u izobilju, kao i da bude optočen vencem od upletenih pletenica koje se narežu malim nožem

Cveće (ružice): označava lepotu, čistotu, blagi miris duše i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice

Ukrasi stavljaju se u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan ukras. U sredini kolača se zabode parče osvećenog bosiljka. Ceo kolač se premaže vodom i uljem, a ukrasi se ostavljaju belim.

slavski_kolac.gif


  • AMI i Belay_Danci se ovo sviđa

"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#4 Belay_Danci

Belay_Danci

    Advanced Member

  • Moderators
  • 6,785 postova

Postirano 30 October 2015 - 04:30 AM

                                      BOŽIĆNI PRAZNICI I OBIČAJI

 

Iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, praznik nad praznicima, kod Srba se Božić i praznici vezani za njega najsvečanije proslavljaju i obiluju našim lepim običajima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. Ta činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"

Božiću se raduje i staro i mlado, i muško i žensko. Na nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje. Narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično olaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša. U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić, Nova Godina, Bogojavljenje, Jovanjdan i Savindan. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lepi običaji. Pođimo redom.
        
        

Detinci
        
        

U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi. kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je čovek dobro u svom životu učinio.Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i "dreše" se onima koji ih vežu.
        
        

Materice
        
        

U drugu nedelju pred Božić pada ovaj praznik. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima. Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i pri našim hramovima, naročito po gradovima. Bogomoljne žene u dogovoru sa sveštenikom prepreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. One im se "dreše" poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima itd. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.
        
        

Oci ili Očevi
        
        

U prvu nedelju pred Božić praznuje se ovaj praznik. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se "dreše" poklonima, isto kao i majke.

Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.
        
        

Tucindan
        
        

Na dva dana pred Božić, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pečenica za Božić. Nekada se pečenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje klalo i redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tući, jer će cele godine biti nevaljala i bolovaće od čireva.
        

Badnjidan
        

        

Dan uoči Božića, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.
        
        

Šta je badnjak?
        

        

Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo), koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
        
        

Kako se seće badnjak?
        
        

Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.
        
        

Šta simvoliše badnjak?
        
        

Badnjak simvolički predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
        
        

Badnje veće
        

        

Badnje veče, praktično spaja Badnjidan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božić i Badnjidan". Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnjidan i Božićni ručak, i prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.
Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice.
        
        

Slama
        
        

Posle badnjaka u kuću se unosi slama. Prilikom unošenja slame domaćin i domaćica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pečenica Slama se posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simvolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.
        
        

Večera u oči Božića
        
        

Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
        
        

Božić
        
        

Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslaviim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima:

"Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"
 Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja .Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosiim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.
        
        

Položajnik
        
        

Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovrri sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik.
Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na og-Lištu, džara vatru i govori zdravicu: "Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj".
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.
        
        

Česnica
        
        

Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica U nju se stavllja metalni novčić zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko u kući ima ukućana, i svaki član porodice prvo pojede po parče srca Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
        
        

Božić u urbanoj sredini
        
        

Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života, naročito u urbanim sredinama, gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božić, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u svetlim, prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama Umesto velikog drveta uzme se manja hrastova grančica, i manja količina slame. Sve se to, zajedno sa pečenicom, uoči Božića unosi u kuću i stavlja ispod slavske ikone na istočnom zidu stana ili kuće. Zapapi se sveća i kandilo što simvoliše vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom, izgovore se molitve KOJS se znaju, ili se pročitaju iz molitvenika, i to veče se provodi u prijatnoj porodičnoj atmosferi uz slušanje crkvene muzike i pesama sa kaseta, ili uz gledanje filmova verske ili moralne sadržine.
Zato je veoma važno da Božić bude neradan dan državni praznik, da bi se praznična atmosfera upotpunila Samo onaj ko lično nije doživeo tu predivnu božićnu atmosferu u kojoj se duša, zahvaćena nekim unutrašnjim blaženstvom, nadima i širi u visine svemirskih prostora, kada se svi ljudi vole i sve se prašta, ne može shvatiti crnogorskog vladiku Njegoša i njegove stihove:
"Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića!"
        
        

Božić - praznik dece
        
        

Božić je prvenstveno praznik dece. Na Božić se rodilo najlepše i najsvetije dete u istoriji ljudskog roda Zato, oni roditelji koji svoju decu, iz bilo kojih razloga lišavaju praznovanja Božića i doživljaja vezanih za taj praznik, čine prema svojoj deci neoprostivi greh. Uostalom Božić je praznik i privilegija dece u celom civilizovanom hrišćanskom svetu.
        
        

Srpska Nova Godina
        
        

Ovaj praznik se praznuje 14. januara po novom kalendaru a po starom 1. januara Zato se zove Nova Godina Obnovljen je običaj "čekanja Nove Godine". Uoči Nove Godine, sprema se svečana večera, gde svi ukućani sa svojim gostima, kumovima, prijateljima i srodnicima uz veselje i pesmu čekaju ponoć, kada stiže Nova Godina Negde se to radi organizovano u restoranima, hotelima, salama i sl. U ponoć, tačno u 12 sati, svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak
 Nove godine sa željama za dug i miran život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Sutradan se odlazi u crkvu na službu. Posle službe se obavlja svečani ručak. Domaćica mesi pogaču "vasilicu" (vasilica se zove jer je toga dana praznik i Svetog Vasilija Velikog). Negde se vasilica mesi od kukuruznog brašna
        
        

Krstovdan
        
        

Ovaj praznik pada 18. januara, i praznuje se u spomen Hristovog krštenja. Taj dan je postan i to je prvi posni dan od Božića. U hramovima se toga dana vrši veliko vodoosvećenje. U nekim krajevima se pozdravljaju sa rečima: "Hristos se krsti" i "Vaistinu se krsti".
        
        

Bogojavljenje
        
        

Bogojavljenje se praznuje 19. januara Tada se po crkvama širom pravoslavlja i srpstva vrše velika i svečana osvećenja vode. Narod dolazi crkvi sa flašama i drugim manjim sudovima, uzima osvećenu bogojavljensku vodicu i nosi je u svoje domove. Ova vodica, obzirom da je osvećena na veliki praznik, ima velika duhovna i lekovita svojstva. Inače ovoga dana slavi se uspomena na Hristovo krštenje, na reci Jordanu, i javljanje Boga u vidu goluba i glasi: "Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte".
        
        

Jovanjdan
        
        

Jovanjdan je u nizu bogojavljenskih praznika, jer je sveti Jovan Krstitelj, na reci Jordanu, krstio Gospoda Hrista. Mnogi Srbi toga dana slave. Posle Nikoljdana i Đurđevdana, ovo je svetitelj koji se kod Srba najviše poštuje i slavi.
        
        

Savindan
        
        

Ovaj praznik pada 27. januara Sveti Sava je prvi srpski prosvetitelj, duhovni otac srpske nacije i tvorac srpske crkvene samostalnosti. Zato je Savindan i verski i nacionalni praznik. To je krsna slava srpskih škola. Toga dana se u svim srpskim školama lomi slavski kolač, izvodi prikladan svetosavski program u kome učestvuju đaci sa svojim učiteljima i roditeljima. Rezanje kolača isto je kao i na dan crkvene slave. Svaka slava ima svoga domaćina, koji se dobrovoljno javlja, i svake godine se bira domaćin. Obično se na Savindan uveče u školama ili domovima kulture nastavlja narodno veselje u kome učestvuje naša omladina.


  • AMI i MIMA se ovo sviđa
Postirana slika


Preleti beskonačnost i pobedi vreme i maštu, ali nikad ne zaboravi kako se korača po zemlji ♥ Mika Antić ♥
Postirana slika Postirana slika


Postirana slika

#5 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,482 postova

Postirano 30 October 2015 - 08:49 PM

Zato se slavsko koljivo sprema za sve slavske dane i za Svetog Arhangela Mihaila, Svetog Iliju, kao i za Bogorodičine i Hristove praznike.

Šećer koji se u koljivu meša sa kuvanom pšenicom, označava blažen život - život nebeske sladosti pravednih hrišćana posle smrti, koji su oni svojim životom i delanjem na zemlji zaslužili.

Zejtin koji s u kandilu prislužuje, takođe, predstavlja žrtve Bogu.

Tamjan, odnosno kađenje, označava našu molitvu koja treba da potiče iz čistog srca kako bi Gospodu bila prijatna i draga, kao što je nama blag i prijatan miris tamjana i izmirne, kojima se kadi.

 

KAKVIH IMA SLAVA ?

PORODIČNA SLAVA je proslava uspomene na onog hrišćanskog svetitelja, na čiji dan su naši preci primili hrišćanstvo i koga su izabrali za zaštitnika i zastupnika pred Bogom. Slava se prenosi sa oca na sina i gotovo se nikad ne menja. Čak ako jedna porodica izumire, oni hrišćani koji naslede njihovu imovinu u većini slučajeva smatraju za svoju dužnost da pored svoje slave prime i njihovu. Tako se postupa i prilikom usinovljenja, kad posinak prihvata slavu svoga poočima i pomajke. Otuda ima porodica koje slave više slava. Žena ako ostane udovica zadržava slavu svoga muža. Kako slava prelazi sa oca na sina i dalje na celo potomstvo to se smatraju kao rođaci svi oni koji slave istog svetitelja.

CRKVENE SLAVE su proslavljanje svetitelja kome je hram posvećen, i njegova se uspomena slavi kao što se slavi i u porodicama.

SEOSKE ILI GRADSKE SLAVE su proslavljanje uspomene onog svetitelja, koga su za svoga zaštitnika izabrali pojedina sela i gradovi, ili kome su se u nevolji zavetovali žitelji toga mesta, pa ga proslavljaju u znak blagodarnosti za srećno otklanjanje bede i nevolje. Toga dana ide se kroz polja u selu ili glavnim ulicama sa litijom i prinose se Bogu i svetitelju molitve za dobro i sreću toga mesta, žitelja u njemu i svih ljudi.

Zaštitnik srpske škole je srpski prosvetitelj i prvi arhiepiskop Sveti Sava. Sveti Sava se proslvlja u srpskim školama kao školska slava.

I pojedina srpska društva i ustanove mogu imati svoju slavu - svoga svetitelja zaštitnika, koga proslavljaju i pod čiju se zaštitu stavljaju.

I ne samo društva i ustanove.

Poznato je, da je u doba Nemanjića, Sveti apostol i prvomučenik Stefan bio zaštitnik Srpske države. (Na srpskim novcima iz toga doba bio je prikazan Sveti Stefan kako vladaru pruža krst i zastavu, i svi srpski vladari počev od Stefana Nemanje nose ime Stefan uz svoje narodno ime - Stefan Uroš, Stefan Milutin, Stefan Dušan).

VODOOSVEĆENJE

Na nekoliko dana pre slave treba svečar da se javi svešteniku, u čijoj parohiji stanuje, da slavi i da ga pozove da u njegovom domu sveti vodicu.

Za osvećenje vodice treba da spremi sveću, činiju sa vodom, bosiljak, malo tamjana, kadionicu i na čistoj hartiji ispisana imena svih članova porodice, da bi ih sveštenik u molitvi za njihovo zdravlje spomenuo.

Ništa drugo ne treba da bude na stolu za vodoosvećenje osim, možda, još neka ikonica i cveće.

Ovaj sto treba namestiti pred slavskom ikonom ili u njenoj blizini, ali uvek tako da sveštenik za vreme molitve bude okrenut prema ikoni.

Treba paziti i gde će ikona na zidu da bude okačena.

Slavska ikona treba da je na najlepšem mestu u sobi. Pravilno je da ikona bude na istočnoj strani. Ali ako je to nemoguće, onda treba ikonu postaviti na najlepšem i to vidljivom mestu na zidu.

Pred ikonom treba da gori kandilo.

Kada sveštenik dođe, svi članovi porodice koji su tada u domu, treba da prisustvuju vodoosvećenju i da zajedno sa sveštenikom upute molitvu Bogu za opšte i svoje dobro i sreću. Ružno je da se kriju ili, ne daj Bože, beže.

Pošto je krstom osvetio vodu, sveštenik njime blagosilja ljude i dom, a svi prisutni pristupaju i pobožno se prekrstivši celivaju sveti krst, a sveštenik svakoga pokropi (poprska) osvećenom vodicom.

 

Kroz vodoosvećenje u našem domu silom Svetoga Duha bivamo osvećeni i mi i naš dom. Zato, znajući to, ne treba da zanemarujemo ovo osvećenje vode pred slavu, kako bi se za nju dostojno duhovno pripremili.

UOČI SLAVE

Uoči slave domaćica treba da sa osvećenom vodicom zamesi slavski kolač i skuva pšenicu za koljivo.

Domaćin mora da nabavi slavsku sveću, tamjan, crveno vino i zejtin.

Preporučuje se da sama domaćica ili ko od domaćih umesi slavski kolač, a ne da se gotov kupuje. Neka i taj slavski kolač, umešen od domaćih, bude izraz zahvalnosti Bogu i svetitelju što im je dat život i zdravlje, da i te godine dočekaju dan slave. Neka on bude molitva Gospodu za blagoslov. Ali ako slavski kolač sprema neko van kuće, onda kada se kući donese treba ga pokropiti osvećenom vodicom.

Uveče neka se svi članovi porodice okupe pred ikonom svoga svetitelja, prisluže mu kandilo, i pomole Bogu i svetitelju za sreću, zdravlje i svako dobro. Domaćin neka okadi ikonu, sve prisutne i sve odaje u kući. On ili ko mlađi neka očita molitvu Gospodnju - Oče naš... i Bogorodice Djevo... A ako znaju neka otpevaju tropar svetitelju i očitaju molitvu njemu posvećenu. Molitva mora da bude iskrena i iz čistog srca, jer će samo tako biti uslišena.

 

NA DAN SLAVE

Domaćin neka se obuče čisto i uredno, zapali kandilo pred ikonom svetitelja, pa sa još kojim članom porodice neka ode u crkvu.

Ako se sečenje kolača obavlja u crkvi, a ne u domu, treba odneti slavski kolač, koljivo i crveno vino, a u crkvi kupiti sveću. Ako je moguće domaćin treba da nosi kolač i sve ostalo i da sa sobom povede decu i da ona učestvuju u ovom molitvenom činu i da se u njihove mlade duše dublje urežu uspomene na ove dane i lepe naše običaje.

Sveštenik blagosilja slavski kolač, koljivo i vino, moleći Boga da primi prinesenu žrtvu u spomen svetitelju koji se slavi.

Onda uzima kolač, seče ga sa donje strane unakrst, preliva ga vinom unakrst, a zatim ga sa svečarom okreće pevajućipesme .


  • AMI se ovo sviđa.

"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#6 MIMA

MIMA

    Admin

  • Administrators
  • 1,412 postova

Postirano 31 October 2015 - 09:45 AM

NOC VESTICA-Katolici

 

Odakle Noc vestica vuce korene?


Znate li da je Noc vestica uvedena u hriscanski svet nekoliko vekova posle smrti Hristovih apostola, a da su je pagani slavili vekovima pre osnivanja novozavetne Crkve? U istoriji nalazimo zanimljiv odgovor: "Noc vestica (Halloween) se zasniva na skotskim i irskim narodnim obicajima koji direktno vuku korene iz prethriscanskog doba" - to jest paganizma!


Iako je Halloween postala noc razuzdanog ludovanja, sujevernih vracanja i stravicnih igara koje ljudi ne shvataju previse ozbiljno, u pocetku se ta svetkovina znatno razlikovala od svog danasnjeg oblika. Noc vestica se u najranijem periodu nije proslavljala u "nadahnutoj izvornoj hriscanskoj Crkvi" nego medu Druidima, koji su to cinili u cast velikog boga mrtvih, Samhaina, ciji praznik pada 1. novembra (Ralf Linton, "Noc vestica tokom dvadeset vekova", str. 4). Taj festival nema veze sa hriscanstvom, vec predstavlja stari paganski praznik koji se maskirao u crkvene obicaje! Uprkos tome nominalni hriscani dopustaju deci da se zabavljaju u duhu tog paganskog obicaja!


Americka enciklopedija tvrdi da Noc vestica "sasvim jasno predstavlja ostatak paganskih vremena". Obratimo paznju sta o Noci vestica kaze najautoritativnija svetska enciklopedija, Britanika: "Noc vestica je nastala znatno pre hriscanstva. Dve glavne osobenosti drevnog Halloweena su: paljenje logorske vatre i verovanje da duhovi i vestice te noci najverovatnije lutaju unaokolo. Iz istorije vidimo da su glavne svetkovine Noci vestica cisto druidskog karaktera i 'poticu od paganskih Druida sa severozapada Evrope', sto nadalje potkrepljuje cinjenica da je dan 31. oktobar u nekim delovima Irske jos uvek poznat kao OIDHCH SHAMHNA - 'bdenje Samana'". Saman (Samhain) je paganski gospodar mrtvih kod starih Druida.

  
Dakle, pagani su slavili Noc vestica mnogo pre rodenja Isusovog u Vitlejemu. Ali taj paganski praznik nisu slavili samo Druidi, vec je to bio i rimski festival! Britanika u daljem tekstu navodi: "Druidskim ceremonijama dodata su neka obelezja rimskog festivala koji se drzao oko 1. novembra u cast Pomona, gde orasi i jabuke igraju vaznu ulogu predstavljajuci zimske zalihe voca". Zapazamo da je taj rasprostranjeni paganski obicaj vezan za zimsko doba!


Zasto se proslavljala Noc vestica?


Dolazimo do sustinske istorijske istine o tome zasto se slavi taj praznik! Knjiga o Noci vestica" (str. 10) autorke Rut Keli nam predocava sledece cinjenice: "Svestenici paganskih druida su poducavali besmrtnost duse, odnosno da dusa prilikom smrti prelazi iz jednog tela u drugo..."  
"Verovali su da poslednjeg dana u godini (31. oktobra) Gospodar smrti okuplja duse preminulih u protekloj godini, koje su osudene da zive u zivotinjskim telima dok im se ne odredi u koje ce se oblike zivota nastaniti u narednih 12 meseci. Ne bi li im izrekao laksu presudu duse su laskale Gospodaru mrtvih darovima i molitvama. Nakon sto su ispastale za svoje grehe, o Novoj godini su duse oslobadane da idu u druidski raj" ("Noc vestica tokom dvadeset vekova", str. 5).


Noc vestica se proslavljala sa ciljem da se u svesti ljudi odrzi lazna doktrina o besmrtnosti duse prema kojoj umrli nisu zaista mrtvi! Gotovo svi paganski narodi su imali dan u cast mrtvih. Taj dan je izvorno uveden kao pomen na Nimroda (Prva knjiga Mojsijeva 10:8-10) cija zena Semiramida je tvrdila da je on posle smrti ostao u zivotu.


Sta zapravo znaci ta engleska rec "Halloween"? To je vece "Olhalouz" (svih blagoslova), ili "Haloumas" (blagoslovene mise), odnosno Svi sveti "i predstavlja jedan od najsvecanijih festivala (katolicke) crkve" (Linton, "Noc vestica kroz dvadeset vekova", str. 3). Halloween koji pada 1. novembra predstavlja vece svih blagoslova, ili dan svih svetih. Posto je u staro vreme bio obicaj da dan pocinje sa zalaskom sunca, Noc vestica uoci 1. novembra predstavlja vecernju proslavu koja najavljuje veliki dan - 1. novembar - posvecen bogu mrtvih!


Ko je "bog mrtvih"? 
Nedugo pre nego sto ce biti raspet Sadukeji postavljaju Isusu pitanje o vaskrsenju. Da im dokaze da ce biti vaskrsenja iz mrtvih odgovorio im je: "A za uskrsenje mrtvih niste li citali sta vam je Bog rekao: Ja sam Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev? Nije Bog, Bog mrtvih, nego zivih!" (Matej 22:31, 32).  
Da li razumemo znacenje Isusovog odgovora? Buduci da su patrijarsi (biblijski praoci) mrtvi, a Bog je samo Bog zivih posto mrtvi ne sluze Bogu (Psalam 6:5, Psalam 115:17) - onda mora da dode do vaskrsenja mrtvih da bi patrijarsi mogli ponovo da zive i Bog mogao da bude njihov Bog. Da bi vaskrsenje mrtvih bilo mogucno zato je "Hristos umro i ziveo, da vlada i nad mrtvima i nad zivima" (Rimljanima 14:9). 

 

Primecujemo da je Isus postao Bog, odnosno gospodar (vladar) mrtvih zato sto je svojim vaskrsenjem iz mrtvih zadobio kljuceve groba i smrti (Otkrivenje 1:18). On ce vaskrsnuti mrtve da bi oni ziveli i sluzili Mu. Od koga je Isus dobio te kljuceve? Ko je imao predasnju vlast nad mrtvima?


U Poslanici Jevrejima apostol Pavle je napisao: "I kako su deca sudeonici puti (tela) i krvi, tako i on sudelova u tome, da smrcu satre onoga koji je imao moc smrti, to jest davola" (Jevrejima 2:14). Stoga je davo, sotona, bog i gospodar smrti! Samhain ili Saman paganskih Druida je bog smrti - sotona! Do danasnjeg dana ljudi drze zadusnice i proslavljaju divlju noc Halloween tokom koje se ludo zabavljaju u cast davola! Pavle kaze da su pagani - mislivsi da obozavaju istinitog Boga - zapravo sluzili demonima (Galatima 4:8). Omladina koja danas pali vatru na Noc vestica ne sluzi Bogu!

  
Ako je Noc vestica vece posveceno davolu, kako je taj dan - nazvan svaki blagoslov, ili dan svih svetih - poceo da se proslavlja u Crkvi koja ispoveda hriscanstvo? 
Odakle poticu Svi sveti?


Prvi dan u mesecu novembru, koji su pagani obelezavali u cast Samhaina - sotone, danas se slavi u stotinama crkava "kao odavanje poste svim svecima, znanim i neznanim, sto prema Papi Urbanu IV otklanja sve nedostatke praznika koje vernici tokom go dine slave u cast svetih" (citat iz "Katolicke enciklopedije"). Kako je obozavanje svetaca koji su navodno zivi na nebu pocelo da se proslavlja na dan posvecen davolu? "... smatrajuci da je potrebno obozavati svakog mucenika, Crkva je odredila jedan zajednicki dan za sve njih".


Vidite, nekadasnji pomeni mucenicima koji su se odrzavali raznim danima prerasli su u opsti dan u cast mrtvih za koje se veruje da zive na nebu. "Grgur III (731-741) je posvetio jednu kapelu svim svecima u bazilici Svetog Petra, a kao godisnjicu mrtvih utvrdio je 1. novembar... Grgur IV (827-844) je prosirio proslavu vezanu za 1. novembar na celu Crkvu. Cini se da se Bdenje (Noc vestica) odrzavalo u istom ranom periodu kada je nastao i sam praznik".


Primecujemo da je Noc vestica stara koliko i Dan svih svetih u katolickoj crkvi. Ralf Linton u svojoj knjizi govori o tom prazniku: "Dan svih svetih je uveden u crkveni kalendar zato sto godina ne traje dovoljno dugo da bi bilo mogucno posvetiti odredeni dan svakom duhu u katolickoj crkvi... Buduci da su ljudi vec uveliko povezivali doticni dan (1. novembar) sa mnostvom duhova mrtvih, to je veoma pogodovalo crkvenoj politici da bezopasne paganske narodne ideje uvede i u Crkvu". 
Protestanti su nastavili delimicno obelezavanje Noci vestica "posto je na taj dan 1517. godine Martin Luter prikucao 95 epohalnih teza na crkvena vrata u Vitembergu" i tako zapoceo Protestantsku reformaciju. "Luter je odabrao Noc vestica dobro znajuci da ce gradani upravo te veceri da dolaze u crkvu" (Noc vestica, str. 9-10). 


Poreklo uzvika "Trick or treat" ("trik ili nagrada") - paralela obicaja korindanja 
Da li znate odakle potice obicaj da deca prave obesne sale kada na Zapadu pokucaju na vrata i vicu "trik or trit"? Linton pise da "to svakako potice iz paganskih vremena". U Irskoj je do pocetka proslog veka vladao obicaj da se organizuju povorke "predvodene covekom u beloj odori sa maskom u obliku konjske glave". "Konj je bio posvecen bogu sunca," kaze Linton "sto ukazuje na to da taj obicaj predstavlja ostatak druidskog obreda"). Povorka je od seljaka prikupljala darove u cast starog druidskog boga cije se ime vremenom izmenilo u irskom jeziku. Ukoliko povorka nije "velikodusno cascavana" (treat), seljake su "varali" (trick) pretnjama da ce im kletvama unistiti useve za narednu godinu!


Tradicionalni obicaj da se na Noc vestica odrzavaju povorke izveden je iz jedne druge neobicne prakse. Podrazavajuci religijske povorke u staroj Grckoj i Rimu, bogate srednjevekovne crkve su imale obicaj da paradiraju noseci mosti svetaca-zastitnika. Siromasnije parohije nisu bile u mogucnosti da nabave mosti, pa su se koristile naslikanim predstavama svojih svetaca-zastitnika. "I oni koji nisu igrali uloge svetih zeleli su da udu u povorku i zato su se odevali kao andeli ili davoli, tako da se povorka Svakog blagoslova u porti pretvarala u veselu, saroliku paradu" ("Noc vestica tokom dvadeset vekova", str. 103). 
Danasnja korindanja u Vojvodini, kao i ona na Zapadu, puki su nastavci tih izoblicenih, apsurdnih obicaja proizaslih iz paganizma a nazvanih hriscanskim imenima. Nije li onda nikakvo cudo to sto deca i odrasli obesno unistavaju privatnu imovinu na dan koji je izvorno posvecen sotoni - Unistitelju?


  • AMI i Belay_Danci se ovo sviđa

 Mozes me nocas voleti ili mrzeti!Sve je u moju korist.Ako me volis,zauvek cu ostati u tvom srcu.Ako me mrzis,zauvek

                                                     cu ostati u tvojim mislima........nije fer jel da ???

 

 

                                                                                      


#7 MIMA

MIMA

    Admin

  • Administrators
  • 1,412 postova

Postirano 31 October 2015 - 10:57 AM

 

Zašto je bundeva zaštitni znak Noći veštica?  

 

Halloween – Noć veštica je proslava koja se odigrava 31. oktobra, noć pre dana Svih svetih. Za ovaj praznik su vezani maskembal, strašne priče, horor filmovi...

Ovaj praznik je uglavnom popularizovan u zapadnom delu sveta – Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Irskoj, Japanu, Velikoj Britaniji, Australiji i Novom Zelandu...

Ko je izmislio Noć veštica?

Noć veštica vodi poreklo iz starog keltskog festivala Saunj kojim je slavio kraj poljoprivrednih radova i posvećen je kraju keltske radne godine. Gali su verovali da ovaj praznik obeležava dan kada se nebo i zemlja spajaju, a mrtvi se mešaju sa živima. Kelti su za ovaj praznik pravili lomaču u koju se bacali stoku kao žrtvu mrtvima. Za ovaj festival se priređivao i maskembal kako bi se živi pomešali i pomirili sa „zlim duhovima“.

Šta znači Halloween?

Ime je nastalo od naziva keltskog praznika All Hollow’s Eve, odnosno Veče svih svetih. Ovo je bio paganski običaj koji su papa Gregor III i Gregor IV uveli i kao hrišćanski, a koji je trajao od 13. maja do 1. novembra. U devetom veku crkva je odredila da ovaj praznik počinje zalaskom sunca, a odmah nakon ovog praznika dolazi Dan svih svetih 1. novembra.

Simbolika

Kada spomenemo Noć veštica, većini ljudi prvo padne na pamet bundeva kojoj su izdubljene rupe u obliku očiju, nosa i usta i sveća koja ih osvetljava iznutra. Verujući da je glava najmoćniji deo tela, Kelti su stavljali „glavu“ povrća na sveću kako bi otklonili sujeverje, najčešće je to bila repa.

Legenda o sveći

Po staroj irskoj legendi postojao je farmer Džek, pohlepni kockar, koji je uspeo da protera đavola na drvo, i tamo ga drži zarobljenog uklesavaši u drvo krst. Za kaznu đavo ga je prokleo da zauvek luta noću osvetljavajući put svećom koja svetli iz repe.

Noć veštica modernog doba

Kako su se iz Irske, krajem XIX i početkom XX veka, ljudi doseljavali u Severnu Ameriku u potrazi za boljim životm, u Noći veštica repa je zamenjena bundevom, koja je na američkom tlu najbolje uspevala.

U Americi ovaj praznik je popularizovan i povezan sa hororom. Stvorenja koja se najčešće vezuju za Halloween su veštice, kosturi, slepi miševi, sove, crne mačke, pauci i sam đavo...

Post/Mima


  • Belay_Danci se ovo sviđa.

 Mozes me nocas voleti ili mrzeti!Sve je u moju korist.Ako me volis,zauvek cu ostati u tvom srcu.Ako me mrzis,zauvek

                                                     cu ostati u tvojim mislima........nije fer jel da ???

 

 

                                                                                      


#8 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,700 postova

Postirano 03 November 2015 - 09:32 AM

ODREĐENE STVARI DONOSE SREĆU, ODNOSNO NESREĆU U VAŠ DOM!

 

3bf86c7fc7c16852045df603cfb9a090_w670_h4

 

 

Naši stari su verovali da određene stvari donose sreću, odnosno nesreću u dom. Evo i šta:

 

– Ne valja graditi kuću na istom mestu gde je bila stara kuća, radi dece. Ne valja ni kuću graditi naniže ispod stare kuće.

 

– U kuću se treba useliti za vreme punog meseca, da kuća bude uvek puna.

 

Vatra, ognjište i prag

 

– Prvu vatru u kući treba ložiti prepodne.

 

– Ako vatra slabo gori, dolaze kišni dani.

 

– Ako dim ide prema zemlji, biće kiše.

 

– Ne valja stajati na otvorenim kućnim vratima kada grmi.

 

– Ne valja sedeti na kućnom pragu.

 

– Ne valja sedeti ili stajati na ognjištu, jer se sa ognjišta porodica hrani.

 

– Ne valja zviždati oko ognjišta, dozivaju se đavoli.

 

Živa vatra

 

– Priča se, ako je negde zakopano blago, da na tom mestu noću uoči Blagovesti gori vatra. To mesto treba upamtiti i posle kopajući pronaći zlato.

 

Ostale stvari u kući

 

– Ne valja smeće ostavljati preko noći u kući.

 

– Ne valja sinijom kucati o zemlju, radi groma.

 

– Kada se nešto proda ili daje na zajam, ne daje se da iznosi stvar onaj koji je došao po nju, to iznosi pred kuću domaćin ili kućno čeljade.

 

– Ako ostane kašika pod sinijom, znak je da će neko doći.

 

– Ako nekom ispadne zalogaj iz usta, znak je da mu je neko od roda gladan.

 

– Ne valja sedeti na ćošku/uglu stola.

 

– Ne valja hleb na siniji držati poklopljen/naopako.

 

– Hleb treba seći ka sebi, a ne od sebe.

 

– Ako se dete iznenada uplaši, treba ga napojiti vodom preko maša.

 

Životinje

 

– Ne valja ubiti zmiju koja dođe u kuću, jer može da umre neko čeljade.

 

– Ubijenu zmiju u polju ne valja dizati iznad kolena, jer će te boleti noge.

 

– Ako se rano u proleće pojave zmije, slute lepom vremenu.

 

– Lastavčije gnezdo u kući donosi sreću.

 

– Ako svraka kreči, neko će vam doći.

 

– Ako se sova javlja noću u blizini kuće, rđav je znak.

 

– Ako gavranovi preko dana nadleću kuću i grakću, neko će umreti.

 

– Ne valja ako kokoška propeva kao petao, treba je zaklati.

 

– Ako petlovi mnogo kukuriču, biće promena vremena.

 

– Kada se pomuze krava, treba zamočiti prst u mleko i pomazati po kravi, radi uroka.

 

– Kada tuđa mačka ili pas priđu kući, donose sreću.

 

– Kada mačka leti da leži kod bolesnika, ozdraviće bolesnik.

 

– Kada mačka pase travu, biće kiše.

 

– Kada se pas valja po travi, biće kiše.

 

– Ne valja ubiti pauka, jer donosi sreću.

 

– Grehota je ubiti pčelu.

 

– Ako kokoške rano ležu, biće rodna godina.


  • Belay_Danci se ovo sviđa.
Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#9 AMI

AMI

    Advanced Member

  • Moderators
  • 6,777 postova

Postirano 10 November 2015 - 04:57 PM

 Šta donosi nesreću, a šta se mora poštovati!

 

 

potkovica.jpg
 

 

 
 

Ne valja bor saditi blizu kuće, kad bor naraste debljine domaćina, umreće domaćin, a neki kažu da ostaje kuća pusta

narodni-obicaji-verovanja-foto-shutterst

U mestima širom Srbije poštuju se najrazličitiji običaji. Od verovanja na praznike do sahrana i ispraćaja sina u vojsku, običaji se poštuju, ali su mnogi od njih do danas potpuno zaboravljeni.

Običaji pri gradnji kuće

Najveća radost za domaćina je pokrivanje kuće, koje se u selu naziva pajdos. Taj dan većina majstora radi džabe. Komšije, rodbina i prijatelji, takođe bez poziva, dolaze u pomoć. Pre početka pokrivanja kolje se ovca ili ovan na temelju kuće – kurban. Žene iz komšiluka ili rodbine donose hleb, rakiju, kafu, šećer, košulje, peškire.

narodni-obicaji-verovanja-foto-thinkstoc

Hranu prima domaćica kuće, a garderobu jedan od majstora kači na pripremljeni krst – vešalicu koja je skovana od letava i prikovana na vrhu krova. Ovo se u narodu naziva “podignuti rogovi”.

Po završetku radova, domaćin pripremi bogatu gozbu. Pred majstore se stavlja meso, uglavnom glava i plećka pečenog praseta. Pajdosu kuće uvek je prisutan veliki broj gostiju, koji se uz pesmu i muziku vesele do dugo u noć.

narodni-obicaji-verovanja-foto-shutterst

Ispraćaj regruta

Najveći doživljaj za roditelje oduvek je bio ispraćaj sina u vojsku. U toku večere mlađe devojke nose table na koje se stavlja novac, koji daruje svaki gost. Goste zabavljaju grupe narodne ili izvorne muzike, a nekada i jedna i druga grupa zajedno. Na dan odlaska u vojsku, regruta ispraćaju rodbina i prijatelji do železničke ili autobuske stanice, sa okićenim kolima ili konjima.

Zdravice

Na svečanostima u prostoru kuće ili dvorišta, domaćin uzima čašu sa rakijom, i dizanjem u vis zahvaljuje se svim gostima za dolazak i sa rečju Živeli ispija čašu. U isto vreme i svaki gost treba da ispije svoju čašu pića. Zdravice su često uobičajene i između gostiju pojedinačno. Tako zdravi svako svakome sa rečima Živ ti meni bio i zdrav. Onaj kome se nazdravlja, u obavezi je radi reda da popije zdravicu sa rečima hvala na zdravici i može i ne mora da odmah nazdravi nekome sledećem. Ovaj način nazdravljanja može uzeti maha tako da se društvo više nego inače opije.

Čajo u svatovima

Čajo je osoba koja se postavlja u svatove i ima ulogu obaveštavanja. Nosi u rukama drveni čekić, kojim udara u drvenu dasku i glasno vičući najavljuje podelu poklona mladi, mladoženji, kumovima, starom svatu, svekru i svekrvi, deveru.Takođe najavljuje naređenje starog svata, za polazak ili zaustavljanje svatova.

narodni-obicaji-verovanja-foto-shutterst

Kumovanje

Kum kod srpskih porodica predstavlja osobu najvećeg poštovanja. Bez kuma se ne može obaviti svadba, ni krštenje deteta. Običaj je da se staro kumstvo prenosi, odnosno obnavlja, tako što će se muška deca od kumova međusobno kumiti.

Kada kumovi dogovore dan za kumovanje, tada otac ili neko od bliže rodbine prati budućeg kuma do kuće domaćina gde će se obaviti kumovanje. Porodica u kojoj se kumuje dočekuje goste sa gozbom. Oni koji kume sa sobom nose prinos – prase, rakiju, poklone, a domaćin pripremi sveću i sve se to stavlja na sto. Hleb i sveća stoje među kumovima. Pre početka kumovanja pali se sveća. Ustaje se. Kumovi se ljube u lice tri puta, i kum koji kumuje izgovara reči Kumim te kume Bogom i Svetim Jovanom, a kum koji se kumi odgovara, Primam kume kumstvo u ime Boga i Svetog Jovana, i to se ponavlja tri puta.

narodni-obicaji-verovanja-foto-shutterst

Stara narodna verovanja, vračanja i druga praznoverja

Čovek i delovi tela

Ako se novorođenče rodi sa košuljicom, veruje se da ga ne može probiti zrno iz puške.

Ne valja ulaziti u kuću skrštenih ruku.

Ne valja muško udariti metlom, jer neće rasti.

Ne valja ni za kim čistiti, jer ćeš mu zamesti sreću.

Ako koga žensko udari nogom, neće imati napretka četrdeset dana.

Kad se kome štuca, kaže se neko ga spominje.

Kad zvoni desno uvo, čuće se dobar glas, ako zvoni levo ružan glas. Ako ga upita druga osoba koje uvo zvoni, onda će taj glas otići na tu osobu.

Ako ti svrbi levi dlan, dobićeš novac, a za desni davaćeš novac.

Kad nekoga svrbi nos, ljutiće se, a ako igra oko plakaće.

Ako se zdrav čovek oseća pospano, umorno, doći će do promene vremena.

Bolovi na mestima starih povreda tela, znak je dolaska padavina.

Ako ustaneš na levu nogu, ceo dan ti ništa neće polaziti za rukom.

Ako se ugrizeš za jezik, neko te je slagao.

Ako zaigra brada, doćiće ti neko drag.

narodni-obicaji-verovanja-foto-shutterst

Građenje

Ne valja graditi kuću na istom mestu gde je bila stara kuća, radi dece. Ne valja kuću graditi ispod stare kuće.

U kuću se treba useliti za vreme punog meseca, da kuća bude uvek puna.

 

Vatra, ognjište i prag

Prvu vatru u kući treba ložiti pre podne.

Ako vatra slabo gori, dolaze kišni dani. Ako dim ide prema zemlji, biće kiše.

Ne valja stajati na otvorenim kućnim vratima kada grmi. Ne valja sediti na kućnom pragu. Ne valja sedeti ili stajati na ognjištu, jer se sa ognjišta porodica hrani.

Ne valja zviždati oko ognjišta, dozivaš đavole.

Biljke

Ako nisi kalemio pre ženidbe, ne smeš ni posle ženidbe.

Ne valjaju se neoženjenom čoveku seći voćke, neće imati dece.

Ne valja da žila od drveta ode pod kuću, može neko da umre.

Ne valja bor saditi blizu kuće, kad bor naraste debljine domaćina, umreće domaćin, a neki kažu da ostaje kuća pusta.

Ne valja rukama čupati travu, jer će padati kiša. Ako nađeš detelinu sa četiri lista, bićeš srećan.

Ne valja saditi i kalemiti voće prestupne godine, jer će rađati svake druge godine.

narodni-obicaji-verovanja-foto-thinkstoc

Nebeska tela

Kad pocrveni sunce, znak je da će biti rata.

Posle zalaska sunca ne valja donositi vodu sa izvora.

Mena meseca predskazuje promenu vremena. Nedelja posle mene, naziva se mlada nedelja i poštuje se više nego obična.

Ako se oko sunca vidi beličasti krug, biće nevremena.

Ako oko meseca ima crveni krug, padaće kiša ili sneg.

Ako prođeš ispod duge, promenićeš pol.

Grobovi

Veruje se ako se u toku noći vidi neka svetlost na grobu, da je tu sahranjen pravednik.

Ako se posle sahrane na humki groba pojavi udubljenje, sleganje zemlje, ne sluti dobro za porodicu, očekuje se smrt sledećeg člana porodice.

 

Ne valja se gaziti po grobovima.

Ovaj tekst je preuzet sa portala.



#10 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,700 postova

Postirano 13 November 2015 - 10:29 AM

Najluđa sujeverja na svetu: Žvakati žvaku noću znači jesti mrtve!

 

Možda ste svaša u životu čuli, ali luđe od ovoga ne možete, jer ovo su neka prilično neobična sujeverja sveta

 

sujeverje-1414953801-50542.jpg

 

Izbegavate da prođete ispod merdevina i idete putem kojim je prešla crna mačka? Ako je tako, i sami znate da niste jedini – sujeverje postoji gotovo otkad i čovečanstvo i za to vreme su ljudi u svim delovima planete poverovali u gotovo nezamislive scenarije o tome šta će se dogoditi ukoliko ne pratimo određena pravila.

 

Ona se obično odnose na to kuda ćemo hodati, šta ćemo jesti, a šta nekome pokloniti, a ovo su najzanimljivija:

 

Večna mladost

 

Na tlu današnje Britanije, žene su u prošlosti uvek sa sobom nosile žir kako bi sačuvale mladost. Kako je istaknuto u „Enciklopediji sujeverja“, hrast se dugo povezivao s dugovečnošću.

 

sujeverje-1414953809-50541.jpg

 

Budući očevi treba da se klone salate

 

Muškarci u Engleskoj XIX veka koji su želeli da postanu očevi nisu jeli salatu, piše u „Oksfordskom rečniku sujeverja“, jer se ona smatrala „sterilnom“, s obzirom na to da nema plodove već samo lišće.

 

U Turskoj se noću ne žvaće žvaka

 

Razlog za ovo je prilično neobičan i ne možemo da zamislimo kako je ovo sujeverje nastalo. U ovoj zemlji postoji verovanje da žvakanje žvakaće gume noću znači „žvakanje tela mrtvih“.

 

Poklanjate li drugima rukavice?

 

U srednjem veku, vrli vitezovi nosili su rukavice dama u kacigama, pa ne čudi što postoji mnogo sujeverja u vezi s njima. Jedno od čestih verovanja je da bi trebalo poklanjati rukavice drugima, osim ako vam oni uzvrate na isti način – rukavicom, jer će u suprotnom oboje pratiti nesreća. Takođe, veruje se i da ne bi trebalo da podižemo rukavicu nakon što padne na zemlju, a ovo najverovatnije potiče od običaja da dama ne podigne svoju rukavicu već da sačeka da to učini džentlmen.

 

Koze – odbrana od efekta crne mačke?

 

Ove životinje se dugo povezuju s Đavolom, požudom i razvratom, ali se, takođe, verovalo i da „upijaju“ zlo i prepreke koje nam se nađu na putu. Zato se u pojedinim sredinama smatra dobrim znakom ukoliko čovek sretne kozu.

 

potkovica-i-detelina-1414953786-50543.jp

 

Ptičji izmet

 

U našoj zemlji, Rusiji i još nekoliko zemalja dugo se verovalo da, ukoliko golub u leti izbaci izmet na nečiju glavu, „žrtvu“ čeka neki novčani dobitak.

 

Skriveni palčevi

 

U Japanu se veruje da bi, dok prolazite pored groblja ili susretnete pogrebnu povorku, trebalo da stavite palčeve u džepove kako biste zaštitili svoje roditelje. To najverovatnije potiče od japanske reči koja označava palac, a koju možemo bukvalno prevesti kao „roditelj-prst“, pa Japanci kriju palčeve kako bi sakrili roditelje od smrti.

 

Novogodišnji grozdovi

 

U Španiji se Nova godina dočekuje čak dvanaest sati, a svaki put kada sat otkuca vreme bi trebalo pojesti po jedno zrno grožđa – tako da ih do dvanaest sati pojedete dvanaest, po jedno za svaki mesec u godini – i popiti čašu vina kako bi se prizvala sreća u narednoj godini.

 

crna-macka-1414953779-50544.jpg

 

Provlačenje bebe kroz sir

 

U srednjovekovnoj Engleskoj, trudnice su pravile velike kolutove sira, a dan detetovog rođenja, njegovi komadići su deljeni kroz porodicu. Potom bi, na dan krštenja, dete provukli kroz ostatke koluta kako bi se prizvala sreća.

 

Sreda – dan za porođaj

 

Kako je navedeno u „Enciklopediji sujeverja“, stare babice verovale su da je najbolji dan za porođaj sreda, a subota najlošiji.


Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#11 MIMA

MIMA

    Admin

  • Administrators
  • 1,412 postova

Postirano 20 November 2015 - 05:06 PM

JEDNOSTAVNI TRADICIONALNI RECEPT ZA SLAVSKO ŽITO

12226950_514118035424449_747689594436323Vreme je slava, a slavsko žito i kolač su neizostavni deo srpske tradicije. Iako nam se čini jednostavno, spremanje slavkog žita nije uopšte lako.

Donosimo vam stari tradicionalni recept uz koji ćemo vam olakšati pripremu.

Recept

Belu, krupnu pšenicu beliju očistiti, pa je dva dana ranije potopiti u lonac sa čistom vodom i ostaviti da odstoji do sutradan. Ujutro stavite da se kuva uz povremeno mešanje, ali pazite, pšenica može lako da zagori, pa je najbolje da je sve vreme držite na tihoj vatri. Kuvanu pšenicu isprati pod mlazom vode, ispirati sve dok sa nje ne nestane sve belo. Ostaviti da se dobro ocedi.

zito.jpg

Za to vreme, na sto prostrite stolnjak, pa po njemu rasporedite oceđenu pšenicu, ali tako da ne dođe zrno preko zrna. Preko toga staviti drugi čisti stolnjak i ostaviti da prenoći. Sutradan rano ujutro staviti pšenicu u dublji sud i po želji samleti u mašini za mlevenje mesa. Samleveno žito pomešati sa malo šećera, radi lepšeg ukusa i sipati u činiju u kojoj ćete služiti žito za slavu.

Tradicionalno ukrašavanje slavskog žita podrazumeva orašaste plodove, na primer, napravite oblik krsta pomoću mlevenih oraha ili celih badema, lešnika...

Stari običaj kaže da je obavezno da se domaćica, pre nego što otpočne mešenje ili mlevenje žita, prekrsti, a prvi ga probaju sveštenik ili domaćin.*

 

 Mozes me nocas voleti ili mrzeti!Sve je u moju korist.Ako me volis,zauvek cu ostati u tvom srcu.Ako me mrzis,zauvek

                                                     cu ostati u tvojim mislima........nije fer jel da ???

 

 

                                                                                      


#12 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,482 postova

Postirano 27 November 2015 - 11:18 AM

Božićni post nam se približava. Trajaće četrdeset dana ali nije strog kao Veliki post (Vaskršnji).

Božićni post počinje 28. novembra, a završava 6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste „na vodi”.

Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.

Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti „na vodi”. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti „na vodi”. Veoma je važno da pravoslavni hrišćani koji žive u zemljama u kojima se novogodišnji praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme Božićnog posta, ne prekidaju post, već da Novu Godinu proslavljaju kada ona dođe po pravoslavnom kalendaru, poštujući tradiciju svojih predaka i crkvena pravila.

Prema tumačenju Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, post se sastoji u uzdržavanju od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih dela, kao i u umnožavanju molitava, dobročinstava i revnosnom upražnjavanju hrišćanskih vrlina, jer je podvig posta telesni i duhovni.

Ciljevi su, poučava vladika Nikolaj, “čišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše iznad tela, a sve radi proslavljanja Boga i poštovanja njegovih svetitelja”.


"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#13 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,482 postova

Postirano 10 December 2015 - 05:21 PM

RUSKA BAJKA: ZAŠTO KITIMO JELKU PRED NOVU GODINU?

 

 

Kićenje jelke je opštehrišćanski običaj. Saznajte odakle potiče taj običaj i zbog čega kitimo jelku, piše Yumama.com.

 

Ruska bajka

Kada se rodio Hristos, zvezda sa neba je vodila mudrace sa Istoka, pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom. Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen, rasla su tri drveta - bor, kedar i jela.

Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone. Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale iglice prepune divnog mirisa. Bor je spustio najlepše šišarke. Sirota jela je gorko plakala, jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, niti šišarke. Jeline suze je videla zvezda, pa se sažalila. Zbog njene velike želje da daruje Hrista, nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jele. Tada je ona zasjala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slami ležao Hristos. Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu.

Kićenje jelke je opštehrišćanski običaj. Jelka se kiti u susret Božiću, a darovi ispod nje su podsećanje na Hristovo rođenje, na najveći dar koji je ikada ljudima dat. Upravo ta radost treba da obraduje dečicu.

34881b8882798e6c95711d6bcfcd403c_L.jpg


"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#14 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,700 postova

Postirano 14 December 2015 - 01:00 PM

Ptica donosi zdravlje, cvet dobru decu: Šta znače ukrasi na slavskom kolaču

 

Ukrasi se stavljaju u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan

 

slavski-kolac-1448030394-72972.jpg

 

Slavski kolač se pravi u obliku okruglog hleba, ali izgled samog kolača zavisi od umešnosti domaćice.

 

Najvažniji ukras slavskog kolača je pečat četvrtastog oblika (pečat-prosfornik) sa krstom u sredini među čijim je kracima natpis IS HS NI KA (ovaj natpis na grčkom znači "Isus Hristos pobeđuje").

 

Za utiskivanje ovoga znaka postoji naročiti drveni pečat (obično se nasleđuje s kolena na koleno i svaka domaćica treba da ga ima, kao i poskuricu).

 

Posno testo se rastanji i u njega se utisne ovaj pečat koji se prethodno zamoči u brašno. Taj znak se nožem iseče po ivici od ostalog komada testa i stavlja se na svaku poskuricu. Ukrasi na slavskom kolaču predstavljaju želje domaćice za blagostanje cele porodice.

 

Klasje žita predstavlja rodnu godinu, kao i grozd i burence.

 

slava-1415263308-50710.jpg

 

Ptice: zdravlje i veselje

 

Grozd: da bi vinograd dobro rodio

 

Burence: da bi u kući bilo svega u izobilju, kao i da bude optočen vencem od upletenih pletenica koje se narežu malim nožem

 

Cveće (ružice): označava lepotu, čistotu, blagi miris duše i želju da deca odrastaju lepa i čista kao ružice

 

Ukrasi se stavljaju u polja između krakova krsta i dovoljno je da se u svakom od četiri polja nalazi po jedan. U sredini kolača se zabode parče osvećenog bosiljka. Ceo kolač se premaže vodom i uljem, a ukrasi se ostavljaju beli

 

slavski-kolac-1418738426-52498.jpg


Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#15 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,482 postova

Postirano 20 December 2015 - 12:13 PM

RODITELJI, DANAS SU DETINJCI:

 

Evo zašto treba da vežete svoju decu!

Danas su Detinjci, koji se slave treću nedelju Božić. Ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vezuju svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan ili običan kanap, ili običan deblji konac.

Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.

Vrednija deca se potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima "platiti otkup" na praznični dan.

Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj sede. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla „deca" koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe" poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste.

Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce, ima višestruku simboliku. Prvo simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela.

 

Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i dreše se onima koji ih vežu.

Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.

detinjce-foto-printscreen-1450519891-807


"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#16 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,700 postova

Postirano 28 December 2015 - 12:24 PM

Zaboravljeni srpski običaji pred Božić: Čuvaju vas od nesreće i zla!

 

Ova četiri običaja se skoro niko i ne seća, a prema narodnim verovanjima, mogu mnogo da vam pomognu

 

srpska-narodna-nosnja-1441622788-67498.j

 

U očuvanju nacionalnog identiteta jednog naroda jednu od najznačajnijih uloga imaju običaji. Nekada su običaji nastajali da bi zadovoljili najrazličitije ljudske potrebe, pa su se tako i menjali prema tim potrebama.

 

Budući da je kultura srpskog naroda bogata tradicijom, koju je zbog različitih spleta okolnosti srpski narod bio primoran da brani i da se dovija kako bi je sačuvao, mnogi srpski običaji su zbog toga danas izgubljeni ili potisnuti.

 

Ali, ima i onih paganskih običaja koji su se zadržali i do današnjih dana snažno se prožimajući sa hrišćanstvom, te su tako postali obavezni rituali koji su se izvodili uoči velikih praznika. Evo i nekih od njih:

 

Koledari

 

Koledo je prastari običaj koji je imao za cilj da narod brani od nečastivih sila. Nekada je u Srbiji bio običaj da od Svetog Ignjata pa sve do Božića grupa mladića maskiranih i naoružanih drvenim mačevima obilaze seoske kuće i čestitaju novogodišnje i božićne praznike.

 

Obično bi bili dobro uvežbani u pevanju koledarskih pesama i mačevanju drvenim mačevima, tako da pred svakom kućom izvode čitavu malu predstavu. Često se događalo da se među koledarima neko obuče u mladu, pa cela koledarska grupa izvodi svadbu.

 

Kod nas je ovaj običaj danas zabeležen kod Srba u Bosni, na Ozrenu i oko Maglaja i u istočnoj i južnoj Srbiji, dok je na zapadu Srbije zaboravljen. Koledarski običaj danas se, takođe, pretežno zadržao u pojedinim mestima drugih slovenskih zemlja poput Rusije, Makedonije i Bugarske.

 

 

Vertep

 

Vertep je narodna igra koja se igra po biblijskoj priči. Iako potiče još iz 4. veka nove ere, kod Srba se prvi put spominje početkom 18. veka. Naime, uoči Božića i na sam Božić grupa dečaka i mladića obuku se u šarena odela i maskiraju kao ”mudraci sa istoka”. Između sebe nose nosiljku koja predstavlja jasle sa rođenim Hristom.

 

Naoružani su drvenim mačevima i zaštićeni kartonskim oklopima na grudima, pa poput koledara obilaze kuće i pred svakom kućom se mačuju, govore razne stihove i pevaju božićne pesme. Danas je ovaj običaj najprisutniji u Ukrajini.

 

 

Sirovari

 

Slični su koledarima, samo nisu maskirani. Uoči Nove godine obilaze selo u grupama i lupanjem u zvona i razne gvozdene predmete i zvečke isteruju karakondžule i druge nečiste sile. Ove igre vezane su za krajnje južne i jugoistočne predele u Srbiji.

 

https://www.youtube....h?v=ar13H9iDMxc

 

Svinjska daća

 

Po selima je običaj da svaka kuća zakolje po jednu ili više debelih svinja ili brava, u zavisnosti od svojih mogućnosti i potreba. Od zaklanih svinja prave se raznovrsne prerađevine, a uveče se priređuje bogata mesna večera, u narodu poznata kao svinjska daća, a koja se nekada priređivala pre ili posle posta.

 

Za vreme večere domaćina i njegovih ukućana grupa mladića zakuca na prozor i ostavi mali ražanj u prozor sa ceduljicom ovakvog sadržaja:

 

Dobro veče, domaćine,

mi smo čuli da ste klali,

pa dođosmo, ne bi li se smilovali,

pa i nama malo mesa dali.

 

Domaćin zatim uzme ražanj i "okiti" ga raznim svinjskim đakonijama i tako okićen vrati ponovo u prozor, ali se često desi da u ove đakonije domaćin ubaci i poneku ljutu papriku, da bi po psovci koja dopre spolja zaključio ko mu je bio gost.

 

Nekada, dok se narod čvrsto pridržavao Božićnog posta, svinje su se klale pre ili posle Božića. Međutim, sredinom 20. veka sa postepenim napuštanjem posta, počelo se klati i pre Božića, kad kome "sazru" svinje.

 

srpska-narodna-nosnja-1441622820-67496.j


Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#17 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,482 postova

Postirano 03 January 2016 - 11:44 AM

Danas su Oci: Vežite očeve!

 

SPC i vernici danas obeležavaju praznik Oci, u narodu poznat i kao Očevi ili Očići.

 

ThinkstockPhotos-81264735.jpg

 

Ovaj praznik uvek pada u prvu nedelju pred Božić.

Na današnji dan deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vezuju svoje očeve za noge na isti način kao što su njih vezivali na Detinjce ili majke na Materice.

Deca onda čestitaju praznik, a očevi im dele slaktiše i druge poklone i na taj način se "dreše".

"Za Oce se misli da su krsno ime sviju ljudi koji su se oci nazivali", naveo je Vuk Karadžić.

Običaj je da se na Oce vezuju svi muškarci, kako ukućani, tako i oni koji su vam došli u kuću, a koji imaju decu.

Noge im se vezuju za neki predmet kao što su krevet, stolica, sto, kako ne bi mogli da ustanu.

Deci pri vezivanju uglavnom pomažu majke ili bake.

Nekada davno otkup za odvezivanje sastojao se u voću ili pripremljenom odevnom predmetu, ali sada se deca uglavnom daruju igračkama, knjigama ili novcem.

Prema običajima, u Kragujevačkoj Jasenici na Oce su očevi pripremali ručak. U Levču i Temniću praznovani su po varošima i varošicama, dok se u selima nije znalo za ovaj običaj.

Oci,Materice I Detinjci su porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica.

Ovi praznici i običaji koji su u vezi s njima doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom, a porodica je temelj društva, države i Crkve.

 

Srećan praznik!


"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#18 malena

malena

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,700 postova

Postirano 04 January 2016 - 10:48 PM

NARODNA VEROVANJA ZA BADNJI DAN: Pazite šta radite, neke stvari odlučuju o sudbini kuće i ukućana

 

Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbedi sreća i napredak u godini.

 

bozic-trpeza-voce-slatkisi-foto-profimed

 

Najznačajniji i običajima najbogatiji hrišćanski praznik je Badnji dan. Iako se Badnji dan smatra pre svega hrišćanskim praznikom narod ga je proslavljao na način koji se teško može okarakterisati kao hrišćanski. Većina badnjedanskih i božićnih običaja utemeljena je  na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbedi sreća i napredak u godini.

 

Evo nekih od tih starih narodnih običaja koji se ponegde i dalje poštuju:

 

- Ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će ukućani umirati bez predznaka ili neviđeno.

 

spavanje-sanmuskarac-foto-thinkstock-140

 

- Ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge.

- Kada ukućani poležu, baba ili neka druga starija žena zabode nož u vrata iznutra ili stavi glogov kolac iza vata i na njega obesi malo luka da bi se ukućani sačuvali od uroka, veštica i nečistih sila.

 

napitak-beli-luk-metabolizam-foto-shutte

 

- Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

 

- Na ovaj dan žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta.

 

- Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.

 

vatra-foto-shutterstock-1429448496-64357

 

- Na Badnji dan uveče se stoka  se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

 

- Posle večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će umreti dogodine.

 

kasika-kasike-foto-profimedia-1451938495

 

- Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, rastopi se u jednoj većoj šerpi ili tiganju mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne vidi svoju glavu, taj će dogodine umreti.

 

- U nekim ovčarskim krajevima, čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

 

ovca-ovce-stado-coban-pastir-foto-shutte

 

- Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

 

- Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

 

- Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

 

vatra-gori-foto-profimedia-1451937217-81

 


Dovoljno sam jaka da drugima ne pokazujem kako mi je.....!!!

#19 Odri

Odri

    Advanced Member

  • Moderators
  • 4,482 postova

Postirano 05 January 2016 - 11:29 AM

Pšenica, obavezan ukras božićne trpeze

Praznično božićno raspoloženje kod pravoslavaca počinje još od Nikoljdana. Tada se priprema i obavezan ukras na božićnoj trpezi - mlada pšenica, koja simbolizuje plodnu godinu.

Božić se slavi u znak sećanja na dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg. Kako je to praznik rađanja novog života, on je kod nas prožet najlepšim verskim običajima i obredima. Pored badnjaka, česnice koja se lomi i kandila koje gori do Bogojavljanja, na trpezi je obavezno i Božićno žito. Prema verovanju, ono pokazuje koliko će naredna godina biti berićetna, a svetlost sveće ili kandila koja probija put kroz zelenilo pšenice obasjava dom domaćina u narednoj godini životnošću, srećom i toplinom.

 

12400869_512277888953219_849311422867722


"Misliš ne može se preboljeti, ali nauči čovjek.A kad se srce smrzne, lijepo se živi i bez srca.A kad se duša uguši, lijepo se živi i bez duše.Mnogi su mrtvi već davno prije svoje smrti,a možda su baš takvi i najsretniji."
Rumi 


 

 

 


#20 AMI

AMI

    Advanced Member

  • Moderators
  • 6,777 postova

Postirano 05 January 2016 - 12:32 PM

Šta se sve mora naći na trpezi za Badnje veče?

 

9eRroK3O4B.jpg

 

Nijedan praznik nema više narodnih običaja, koji se poštuju i dan danas, od Božića.

Važan smisao Badnje večeri, kao praznika koji je posvećen porodici, bilo je okupljanje sve čeljadi na posnoj trpezi, najčešće na podu. Osim toga, interesantno je da je za večeru pripreman neparan broj posnih jela, što, kako se vjerovalo, ima veze sa kultom predaka. Neki običaji su se u međuvremenu prilagodili vremenu i mjestu u kojem živimo, te se danas ne praktikuje večera na podu, već sa stola ispod kojeg je prostrta slama.

Jelovnik za Badnje veče ponavlja se iz godine u godinu i gotovo nikada se ne mijenja. Od jela, na stolu, pored hljeba i soli, treba da se nađe i riba pržena na ulju, presan kisjeo kupus preliven uljem, rezanci s orasima, turšija, med, vino i pasulj (obično prebranac). Pored toga, na sto se postavlja božićna svijeća i sito ili tepsija u koju domaćica stavlja četiri velike rumene jabuke, žito, kukuruz, novac, suve šljive i orahe. Sve to simbolično predstavlja želju za berićetom i dobrim životom u kući.

 






1 korisnik(a) čita ovu temu

0 članova, 1 gostiju, 0 anonimnih korisnika