Skoči na sadržaj

  • twitter
  • youtube
  • googleplus
  • facebook

Odgovaranje na Brbljaonica


Opcije posta

  ili Obustavi


Sažetak teme

Odri

Postirano 30 July 2019 - 11:40 AM

Prije početka ljeta u izlogu jednog pariškog fitness centra pojavio se veliki plakat sa slikom veoma vitke i preplanule djevojke koja pliva u moru s kitovima i natpisom koji je prolaznicima postavljao sljedeće pitanje: "Želite li ovoga ljeta biti SIRENA ili KIT?"
Jedna je sredovječna Francuskinja, čije fizičke karakteristike ne odgovaraju nijednom stvorenju prikazanom na slici, to shvatila kao poziv na javni odgovor i putem medija je fitness centru uputila otvoreno pismo, iz kojeg prenosimo najvažnije dijelove:

Kitovi su uvijek okruženi prijateljima (drugim kitovima, dupinima, morskim lavovima, znatiželjnim ljudima – istraživačima). Odlično se zabavljaju iskačući na površinu, igraju se i plivaju po svjetskim morima, obilaze predivna mjesta... 
Lijepo i pjevaju i dosad su snimili nekoliko odlično prodavanih albuma. Nevjerojatna su stvorenja koja gotovo da i nemaju prirodnih neprijatelja, osim grabežljivih pripadnika ljudskog roda. Svi ih vole, u zadnje ih vrijeme brojni štite i zalažu se za njihova prava, a divi im se gotovo čitav svijet.
Sirene? Pa one ni ne postoje. A da kojim slučajem i postoje, garant bi se naguravale u psihijatrijskim čekaonicama, utučene i rastrgane krizom identiteta: riba ili čovjek? škrge ili pluća?... Pa zamislite da smrdite k'o ribarnica!
Nije mi stoga uopće jasno kako bi se itko ikada mogao naći u dilemi pred pitanjem s vašeg postera. Izbor je posve jasan: 
APSOLUTNO BIH RADIJE BILA KIT!

P. S. Živimo u doba kada nam mediji nameću ideju o mršavosti kao o jedinom mogućem obliku ljepote. Istina je da su i mršavi ljudi lijepi, no ja radije odabirem sladoled s klincima u slastičarnici, finu večeru s muškarcem od čijeg dodira sva zadrhtim i trač s frendicama nad komadom čokoladne torte. Nema tog postera koji bi me odvratio od takvih užitaka. I mislim da sam lijepa, iako imam petnaest, možda i dvadeset kilograma više nego vaša sirena s postera. Samo teška debljina je bolest i zove se pretilost. Zato lijepo molim da nam prestanete servirati gluposti o sirenama i kitovima te ostalim bajkama o nestvarnoj ljepoti koje se navodno ostvaruju iza vrata vašega salona


Odri

Postirano 05 July 2019 - 03:36 PM

Da sam znala... 
da svašta nešto nije sramota, da biti glup s vremena na vreme nije smak sveta, da se neke želje nikada neće ostvariti ma koliko ih želela, kao i strahovi, ma koliko strepela...
da čista desetka nije dokaz pameti,da hotel sa pet zvezdica ne garantuje dobar odmor...
da ovo i ono....samo da sam znala...
manje bih se stidela i strepela, više bih se smejala i dalje putovala, bolje bih birala...ali nisam znala..

-Bane Lola-


Odri

Postirano 12 May 2019 - 12:12 PM

59982208_1197199680459356_46809745182005


Odri

Postirano 05 May 2019 - 02:15 PM

59203974_415472632579214_294082359286824


MIMA

Postirano 02 May 2019 - 07:33 PM

- Muž me vara - rekla je sestra paleći cigaretu. 
- S kim? 
- Ne znam - kazala je mislim sa svojom lekarkom. 
Ćutale smo i pušile. Mi smo iz Hercegovine; odatle smo došle u ovaj grad kao vrlo, vrlo mlade devojke. 
Otac nam je bio železničar, majka, nepismena... 
On je bio naočit, stasit čovek, guste kovrdžave kose. Radio je na železničkoj stanici gde se nikada nisu zaustavljali vozovi. Stanica je bila niska žuta zgrada, nalik na karaulu, podignuta još za vreme Austrougarske, sa jednom jedinom prostorijom i sa stolom na kome se nalazio morzeov aparat koji je otkucavao i danju i noću. Iz njega je curila beskrajna papirnata traka na kojoj su bili ukucani neki znaci. Nije nam bilo dozvoljeno da ulazimo u očevu kancelariju, odakle bi nekoliko puta dnevno izlazio, stavljao na glavu crvenu kapu i pozdravljao ispruženim dlanom uz širit vozove koji su prolazili. Lokomotive su mu tuleći otpozdravljale. Verovale smo da nam je otac najvažniji čovek na svetu. 
Naša kamena kuća bila je na brdu iznad sela, u zelenoj udolini. 
Silazile smo svakoga dana da se igramo školice na malom peronu, jedinom komadu asfalta u čitavom tom kraju i gledamo vozove što prolaze. Išli su sa severa na jug i ponovo se vraćali na sever. Nismo mogle da vidimo putnike iza mutnih stakala prozora koji bi projurili pokraj nas ali bilo je uzbudljivo osetiti vetar na licu posle njihovog prolaska. Posle svega ostajala je tišina poput kamenog predela sa plavičastim brdima u daljini. 
Svi su nekuda putovali, osim nas. 
Majka nikada nije silazila na stanicu. Kad nije kuvala i prala, čuvala je četiri koze čije smo mleko pili. Predveče bi zahvatila kantu vode i u njoj razmutila so, pa bi granom prskala nisko šipražje iznad kuće, jer kozama je bila potrebna slana voda. Nikada je nismo videle ni u čem drugom sem u crnini koju je nosila za poginulim bratom. 
Otac je imao teške crne čizme . Majka je uglavnom išla bosa po stenju, za kozama. Uveče mu je prala noge u lavoru i brisala ih krpom, dok je on pušio zamišljeno gledajući kroz prozor prema stanici u kojoj je kucalo Morzeovo srce. Majčina kosa bila je prošarana sedima. Imala je najkrupnije crne oči koje sam ikada videla na licu neke žene. Nikad se nije smejala. Osećala se izgleda krivom, što našem ocu nije, umesto nas, rodila sina, koga je, kao i većina Hercegovaca, očekivao. 
Jednog leta, obile smo patike koje smo dugo priželjkivale. U njima smo mogle trčati po kamenju, a da nas ne peku tabani. To leto je bilo toliko vrelo da su seljaci pričali kako poskoci stoje na repovima jer je kamen bio užaren. 
Jedne večeri, spustile smo se na stanicu da vidimo voz koji je prolazio u šest prema jugu. U očevoj kancelariji se dešavalo nešto čudno; iz nje su, kroz otvorene prozore, dopirali dahtanje i kratki, isprekidani jecaji. Privukle smo stari sanduk, popele se na njega, i kad nam se oči privikoše na polutamu prostorije, videle smo oca kako svučenih pantalona, ali ne i čizama, leži na učiteljici koja je jedina u našem kraju nosila svilene čarape. 
Oko njihovih tela, zapetljala se traka iz morzeovog aparata. 
Otrčale smo kao bez duše uz brdo kući i pronašle majku koja je granom prskala slanu vodu po žbunju. Ispričasmo joj šta smo videle na stanici, našta ona poče da nas tuče mokrom granom kao luda. 
- Jeste li gladne?- vikala je ne prestajući da nas šiba. 
- Nismo!- odgovorismo kroz plač. 
- Jeste li žedne? 
- Nismo-rekle smo jecajući. 
- Imate li krov nad glavom? 
- Imamo. 
Listovi sa grane ostavljali su bolne tragove na našoj nežnoj koži jer su bili skoreni od soli. 
- Jeste li dobile patike?- vikala je ne prestajući da nas udara. 
- Jesmo - odgovorismo u glas. 
- Pa šta vas onda briga šta vam otac radi?- kazala je bacivši mokru granu u šiblje, a zatime je sela na kamen zagnjurivši glavu u dlanove. 
Sedele smo na kamenju i ćutale. 
U tom trenutku, čule smo pisak lokomotive koji je pozdravljao našeg oca. 
Taj prodorni zvuk, nalik na krik u kamenoj pustinji, odjekuje u mojoj glavi i večeras, posle trideset godina. 
- Imaš nove cipele - kazala sam sestri. 
- Da, lepe su ...reče ona pogledavši ih kao da ih prvi put vidi, a onda zaplaka.


Odri

Postirano 26 April 2019 - 07:42 PM

58666058_1182745901904734_75655709933898

Nije sve bas u zivotu tesko i crno, 

evo slatkih umiljatih stenaca da poprave dan tongue.png


Odri

Postirano 18 April 2019 - 10:00 AM

06:00
Devica ustaje i pre tuširanja briše kupatilo. Nakon pranja zuba, četkicu stavlja u sterilnu kesicu i ostavlja je na posebno mesto, daleko od ostalih četkica.
06:15
Jarac ustaje i isključuje bojler - istekao je termin za jeftinu struju.
06:20
Vodolija odlazi na jutarnji džoging.
06:30
Vaga i Lav se pred ogledalom otimaju za hidratantnu kremu i gel za kosu.
06:40
Bik doručkuje Nutelu supenom kašikom.
06:45
Strelac ustaje i ponovo uključuje bojler.
07:00
Rak pravi sendviče, Devica cedi sveže voćne sokove. Blizanac je još u krevetu, sa mobilnog telefona proverava e-mail, Fejsbuk, Tviter i Instagram.
07:05
Škorpija razvaljuje vrata od kupatila - Vaga izlazi smrtno uvređena s neseserom u rukama.
07:00
Ovan ustaje i uključuje štopericu.
07:11:45sec
Ovan istuširan, odeven, obuven, maše sa stepenica. Isključuje štopericu.
07:15
Bik kašikom struže po tegli. Nema više Nutele.
07:20
Vaga i Lav opet imaju okršaj pred ogledalom, poslednja provera izgleda i divljenja samima sebi pred odlazak.
07:30
Vodolija se tušira hladnom vodom, Jarac je opet isključio bojler.
07:40
Svi odlaze.
07:45
Blizanac se vraća, zaboravio jedan od 3 mobilna telefona.
07:50
Blizanac se opet vraća, zaboravio je novčanik.
08:00
Riba se budi i shvata da su je zaključali u stanu


Odri

Postirano 03 April 2019 - 08:17 PM

Šta se dešava kada žena saopšti muškarcu da ga napušta zbog drugog?

Ateist: Ne verujem

Budist: Samo da si ti srećna.

Katolik: Ja sam kriv.

Jevrejin: To ću ti vratiti!

Pravoslavac: Marš u p**** materinu!

Agnostik: Zašto nemas obojicu?

Mormon: Jedna više, ili manje...

Melanholik: Ubiću se!

Kolerik: Ubicu te!

Pesimista: Ma znao sam sta će da se desi.

Optimista: Uzmi ključ - za svaki slučaj.

Realista: To je moj kofer...

Naivko: Kad se vraćaš?

Racionalista: Nemaš argumenata.

Skeptik: Jesi li sigurna?

Romantiičar: Ja te ipak volim!

Filozof: Zašto bas danas?

Advokat: To će te skupo koštati.

Bankar: To će me skupo koštati.

Japi: Koliko zarađuje?

Liberal: Konačno slobodan!

Komunista: Imam obavezu da te delim.

Zeleni: Idi biciklom.

Klerikalac: Grešila si?!

Socijaldemokrata: Poštujem tvoju odluku.

Slovenac: Samo da nije Hrvat.

Hrvat: Samo da nije Slovenac.

Albanac: Samo da nije Srbin.

Srbin: Samo da je naš


Odri

Postirano 17 March 2019 - 11:58 AM

"Je li to sve što ostaje poslije ljubavi?I šta,uopšte,ostaje poslije nje?
Telefonski broj koji lagano blijedi u pamćenju?
Čaše sa ugraviranim monogramima,ukradene u „Esplanadi“.
Poslije ljubavi ostaje običaj da se bijelo vino sipa u te dvije čaše i da crte budu na istoj visini.
Poslije ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka „?“ i začuđen pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Poslije ljubavi ostaje rečenica:„Divno izgledaš,nisi se ništa promijenila…“ I: – „Javi se ponekad,još imaš moj broj telefona“.
I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali,ostaju poslije ljubavi.
Poslije ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.
Ostaju tajni znaci,ljubavne šifre:„Ako me voliš,počni sutrašnje predavanje sa tri riječi koje će imati početna slova mog imena…“ 
Ušao je u amfiteatar i kazao:„U našoj avangardi…“ Poslala mu je poljubac.
Poslije ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići.Klak – spuštena slušalica kada se javi tudji glas.Hiljadu i jedna laž.
Poslije ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi:„Ja ću prva u kupatilo!“ – i pitanje: „Zar nećemo zajedno?“.
Ovaj put,ne.
Poslije ljubavi ostaju saučesnici:čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne.
Poslije ljubavi ostaje laka uznemirenost,kada u prolazu udahnem „Cabochard“ na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj djevojci.
Prepune pepeljare i prazno srce.Navika da se pale dvije cigarete,istovremeno,mada nema nikog u blizini.Fotografije snimljene u automatu;taksisti koji nas nikada nisu voljeli („Hvala što ne pušite!“ – a pušili smo),i cvijećarke koje jesu.
Poslije ljubavi ostaje povrijeđena sujeta.
Metalni ukus promašenosti na usnama.
Poslije ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.
Poslije ljubavi ne ostaje ništa."
*Momo Kapor*


Odri

Postirano 09 March 2019 - 08:29 AM

53410205_2629601090390186_46591891598800


Pregledaj cijelu temu (otvara novi prozor)